Izvor: Politika, 22.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do krova preko snova
Dvosoban stan se u centru Beograda za 50.000 evra, koliko su najčešće kupci spremni da ga plate, može kupiti samo u snovima, kažu agenti za nekretnine. Za te pare "u krugu dvojke" kupcima eventualno može da se ponudi garsonjera od dvadesetak kvadrata. Na Vračaru je, uz velike muke, možda i moguće naći jednosoban stan u staroj zgradi, osrednjeg kvaliteta, dok se na obodu prestonice za 50.000 evra mogu kupiti i veći stanovi.
U Majdanpeku se po ceni jedne prestoničke garsonjere >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogu kupiti i četiri stana! Dvosobni stanovi u oglasima donedavno su se prodavali po ceni od 7.500 evra, a zabeleženi su i slučajevi da su veći stanovi kupovani za manje para. Sada se u oglasima dvosobni stanovi u ovom gradu rudara kreću od 10.000 do 12.000. U Vranju, kaže Boban Stoilković, agent za nekretnine, čak dve kuće na periferiji moguće je kupiti za 50.000 evra.
– Kod nas je ponuda i dalje veća od tražnje. Uglavnom kupci izdvajaju oko 20.000 evra za rešavanje stambenog pitanja. Kvadrat u najužem centru grada, u staroj zgradi, košta 500 evra. Novogradnja može da dostigne cenu i do osamsto evra po kvadratu – objašnjava Stoilković.
U Kragujevcu se kvadrat u centru grada kreće od 800 do 1.000 evra, dok je na periferiji moguće pazariti stan sa cenom od 600 evra po kvadratu. Novi Sad je po cenama najbliži Beogradu.
– Uz pomoć kredita, mušterije najčešće izdvajaju od 30.000 do 45.000 evra za stan. Tržište je takvo da obavezno, posle zimskog mirovanja, cene krenu polako da rastu – kažu u "Euro nekretninama".
Da kupuje stan za sebe i da pri tom ima od 30.000 do 35.000 evra u džepu, Danijela Kovačić, vlasnica niške Agencije "The best House", ne bi časila časa.
– Kupila bih ga odmah. Kako stvari stoje, cene u Nišu će rasti, pa nema potrebe za čekanjem. U centru grada se kvadrat prodaje za 1.000 do 1.200 evra. Na periferiji, u naselju Vrežine, moguće je kupiti stan i za 450 do 480 evra. Najčešće su moje mušterije kupci sa kreditima, mada ima i onih koji prodaju veći stan za dva manja – kaže Kovačićeva.
Prema njenoj računici, za 50.000 evra u gradu na Nišavi može se postati vlasnik dve garsonjere u centru grada ili jedne garsonjere na periferiji i jednosobnog stana u užem gradskom jezgru.
U Banji Koviljači se za 30.000 evra može kupiti kuća od 180 kvadrata, sa okućnicom, relativno nove gradnje, sa dva kupatila i šest soba. Na Divčibarama za 20.000 evra može se postati vlasnik vikendice sa osam ari placa.
Iako se mnogi agenti slažu da je cena kvadrata u Beogradu, nasuprot situaciji iz unutrašnjosti, "prenaduvana", zasad nema izgleda da će cene početi da padaju. Prema rečima Jasne Dašić, direktorke "Jadran" nekretnina, najskuplji su stanovi oko Knez Mihailove ulice gde kvadrat obavezno košta više od 2.000 evra.
– U Novom Beogradu su cene u poslednje dve godine previše skočile. Najjevtiniji kvadrat je na Vidikovcu, Rakovici, Miljakovcu i ostalim mestima na rubu grada. Tu se može naći kvadrat jeftiniji od 1.000 evra. Karaburma je kraj koji kupci najviše izbegavaju, što zbog starih zgrada, što zbog nedostatka centralnog grejanja – kaže Dašićeva.
Miroslav Cvetković, direktor Agencije "Cvetković-Roškov", kaže da cene u Beogradu neće ni padati, ni rasti , jer su već duže vreme stabilne. Za razliku od mnogih njegovih kolega, on ne misli da u prestonici postoji disproporcija između ponude i tražnje i tvrdi da – u Beogradu ima dovoljno stanova.
--------------------------------------------------------------------------
Zidanje troškova
Stanovi su u Srbiji skupi, objašnjavaju investitori, jer je "skupa i država". Uzimajući u obzir sve troškove, ukoliko građevinsko preduzeće gradi po zakonu, nemoguće je da kvadratni metar na periferiji u novoizgrađenoj zgradi košta manje od 1.200 evra, tvrdili su nam neki naši sagovornici koji, međutim, nisu hteli da im se ime pominje u javnosti.
Prema podacima do kojih smo nezvanično uspeli da dođemo, cena ipak može da bude i niža od ove cifre i da se spusti na čak 700 evra, zavisno od lokacije i kvaliteta gradnje.
Ukoliko parcela na koju se nameračio investitor ima vlasnika, koji na toj lokaciji već ima neki objekat onda za troškove raseljavanja graditelj mora da izdvoji oko 24 odsto. Na izradu projektne dokumentacije odlazi tri procenta, Elektrodistribuciji dva odsto, Vodovodu i kanalizaciji jedan odsto. Na naknadu Direkciji za građevinsko zemljište odlazi 11 procenata od cene kvadrata, a na porez i proviziju od 2,5 do tri odsto. Troškovi izgradnje kreću se od 6,5 odsto do 21,5 odsto. Režijski troškovi učestvuju sa 2,5 odsto, dok su troškovi kredita investitora tri odsto.
Ministar Milan Parivodić nedavno se osvrnuo i na cenu komunalnog opremanja građevinskog zemljišta i naveo podatak da se za izgradnju zgrade od 1.000 kvadrata u Beogradu mora izdvojiti između 400.000 i 600.000 evra, dok u Beču to košta oko 200.000 evra, s tom razlikom što kupac postaje vlasnik zemljišta, a u Beogradu može dobiti samo pravo na korišćenje.
Kod starogradnje, objašnjavaju agenti za trgovanje nekretninama, cenu u najvećoj meri određuje lokacija. Prema rečima Miroslava Cvetkovića, direktora agencije "Cvetković–Roškov", važan je i kvalitet gradnje, kao i funkcionalnost stana i arhitektonsko rešenje prostora.
--------------------------------------------------------------------------
Situacija u okruženju
U Zagrebu se cena kvadrata kreće od 1.500 do 2.000 evra, dok se u Banjaluci kvadratni metar prodaje po ceni od 1.000 do 1.500 evra. U Beču, cena stana zavisi od okruga u kome se nalazi nekretnina. Kvadrat u centru dostiže i nekoliko desetina hiljada evra. Niže cene kvadrata su na rubu Beča gde u proseku koštaju oko 1.500 evra.
Po skupoći se, od evropskih prestonica posebno izdvaja Moskva gde cena kvadrata u prosečnim stanovima iznosi oko 4.000 dolara, a kada su u pitanju elitne lokacije dostiže i 5.000 dolara. U predgrađu ruske prestonice kvadratni metar se kreće od 3.800 do 4.000 dolara.
[objavljeno: ]
