Izvor: Politika, 27.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do kraja godine nafta 200 dolara
Od početka godine barel uralske nafte koja se prerađuje u Srbiji poskupeo za 40 dolara. – Domaća nafta zadovoljava 20 odsto ukupnih potreba i ne sme biti predmet prodaje ruskom partneru
Visoke cene nafte zapalile su ceo svet. Slike redova za gorivo, poput onih u Srbiji iz doba hiperinflacije, stižu iz najrazvijenijih svetskih privreda. Ni Srbija nije izuzetak. Domaće slike još nisudo te mere uznemirujuće, ali je sasvim izvesno da i srpska ekonomija plaća danak skupom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << crnom zlatu.Gorivo koje je sve skuplje, jedna je od bitnijih stavki u ceni svakog proizvoda.
Uralska nafta koja se prerađuje u Srbiji poslednjih dana maja dostigla je cenu od čak 125 dolara za barel. Prognoze su da će do kraja godine ići i do 200 dolara. Imajući to u vidu, ekonomisti predviđaju da bi bazna inflacija do kraja godine mogla biti između 11 i 12 procenata. Istovremeno su početkom godine stizale najave da je godišnja projektovana inflacija oko šest odsto.
U Srbiju se uvozi i prerađuje uralska nafta koja je poslednjih dana maja dostigla cenu od čak 125,23 dolara za barel, sa tendencijom daljeg rasta. Istovremeno se barel američke lake nafte prodaje po još višoj ceni, od 128 dolara.
Podaci sa berzi pokazuju da je u januaru ove godine barel uralske nafte koštao 88,68 dolara da bi naglo skočio od 1. maja – na 104 dolara i od tada stalno raste. Što znači da je za nepunih pet meseci ove godine barel skočio za skoro 40 dolara! Upravo je za toliko nafta poskupela tokom cele 2007. godine.
Od početka godine gorivo je na pumpama u Srbiji poskupelo u proseku za oko pet do šest dinara u zavisnosti od vrste derivata. Ukoliko Ministarstvo finansija odobri najnoviju korekciju cena u proseku za oko 7,5 dinara, benzin i dizel će samo tokom maja poskupeti za oko 10 dinara, odnosno 15 do 16 dinara od 1. januara. Tako je u januaru litar benzina na pumpama koštao 94,60 a dizela 81,50 dinara.
Dr Zorana Milanović-Mihajlović, nekadašnji savetnik za energetiku vicepremijera Miroljuba Labusa u Koštuničinoj vladi, kaže da osim smanjenja akciza u ceni goriva kojim bi se smanjila maloprodajna cena na pumpama, država mora da preduzima i neke dugoročne mere.
Primera radi, ako Srbija većima domaće izvore nafte koji zadovoljavaju 20 odsto ukupnih domaćih potreba, onda treba utvrditi da li ti izvori mogu biti fond strateških rezervi crnog zlata, ili će država ipak da se opredeli da ih kroz većinsku privatizaciju NIS-a proda, kao što je najavljivano.
Milanović ističe da je problem i to što u Srbiji ne postoji jasna strategija šta ćemo da radimo zbog tako visoke cene nafte, zbog čega jedan od prioriteta mora da bude da se jasno utvrdi kakva je strategija naše zemlje u narednih 20 godina kada je u pitanju crno zlato, jer je sada potpuno jasno da više nema jeftine nafte.
U Ministarstvu energetike tvrde da čak i da postoje domaće strateške rezerve da se one ne bi mogle koristiti u ovakvim situacijama, već isključivo u vanrednim okolnostima, ali da alternativapostoji.
Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore, kaže za „Politiku” da bi Srbija baš kao i zemlje Evropske unije mogla da smanji svoju uvoznu zavisnost ukoliko bi krenula sa proizvodnjom biodizela ili gorivakoje se dobija iz uljanih škriljaca.
„Procene su da bi u ovom času u Srbiji moglo da se proizvede oko 200.000 tona biodizela, što bi zamenilo 200.000 tona D2 koji se prodaje po ceni višoj od jednog evra. U centralnoj Srbiji postoji 200.000 hektara na kojima se može uzgajati uljana repica od koje se dobija biodizel”, kaže Stojadinović.
Upitan šta se čeka, ako je računica pokazala da je posao isplativ, on objašnjava da država nije još uvek usvojila uredbu opodsticajnim merama koje predviđaju da se proizvođači biodizela u Srbiji oslobode plaćanja akciza na uvoz dizela koji bi se u vrlo malom procentu, oko pet odsto,namešavao sa biodizelom, te da proizvođači to čekaju.
S proizvodnjom biodizela od oko 200.000 tona godišnje zadovoljilo bise 10 odsto naših ukupnih potreba za ovim derivatom, jer se u Srbiji godišnje troši oko dva milionatona ovog goriva.
Iako je dobro poznato da je proizvodnja goriva iz uljanih škriljaca prilično skupa, Stojadinović tvrdi da sa ovakvom cenomsirove nafte na svetskoj berzi koja će nastaviti da raste, nema neisplativog posla. Tim pre što postoji veliko nalazište kod Aleksinca gde se procenjuju zalihe uljanih škriljaca od oko 200 miliona tona.
Srbiju obavezuje zakon, podseća Stojadinović, po kojem će morati do 2010. godine da u ukupnoj proizvodnji goriva ima 5,75 odsto derivata biljnog porekla.
Jasna Petrović
----------------------------------------------------------
Kako Srbija kupuje naftu
S obzirom na to da nema tolike rezervoare gde bi skladištila četiri miliona tona nafte, koliko godišnje preradi u svojim rafinerijama, NIS kao i privatni prerađivači – Lukoil, Timoil, Petrobart i Nafta a.d. kupuju crno zlato najčešće kvartalno ili čak mesečno. NIS na kraju svake godine raspisuje tender za kupovinu i preradu nafte. Reč je o količinama koje bi trebalo da zadovolje potrebe za dva, tri do četiri meseca. Međutim i tada kada se roba preuzima ona se plaća po formuli koja obuhvata kotacijske cene, odnosno cene sirove nafte na berzi za protekli period i određenu premiju. Tako da, potvrđuju uvoznici, to što je neko kupio naftu pre dva meseca, a plaća je sada, ne znači da je preuzima po ceni od pre dva meseca kada je bila jevtinija, nego po formuli koja daje prosek cena za prethodni period.
NIS plaća i proviziju trejderima odnosno posrednicima preko kojih nabavlja naftu.
Prerađivači tvrde da niko ne može da zna da kada kupuje naftu u januaru da će ona u junu sigurno poskupeti, pa da napravi zalihe i dobro zaradi u razlici na ceni.To je bio slučaj od početka ove godine, ali u ranijem periodu se dešavalo da nafta skoči, ali i da naglo padne.
--------------------------------------------------------------
Nema smanjenja akciza
Odbor za privredu i finansije predložiće u četvrtak vladi da gorivo u Srbiji ipak poskupi za 7,5 dinara u proseku, jer dvostruke analize koje su rađene proteklih dana, a koje bitrebalo da pokažu kako bi se smanjenje akciza u ceni goriva odrazilo na budžet, potvrđuju da bi država odricanjem svojih zahvatanja u svakom litru benzina i dizela dovela do drastičnog smanjenja para u državnoj kasi.
Ukoliko bi, primera radi, došlo do smanjenja akcize za šest dinara to bi dovelo do deficita od oko 10 milijardi, saznaje „Politika” iz izvora bliskih vladi. Ukoliko bi se akciza smanjila za jedan dinar, u budžetu bi nastao manjak od 1,6 milijardi dinara.
Ako se vlada saglasi sa ovakvim predlogom nadležnog Odbora, gorivo bi od petka ujutru moglo da se prodaje po novim cenama.
[objavljeno: 28/05/2008.]
