Izvor: Blic, 21.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do firme za pet dana
Do firme za pet dana
Registracija firmi u Srbiji od početka ove godine znatno je pojednostavljena, što će, kako navode u novoosnovanoj Agenciji za privredne registre, pomoći da se firme otvaraju i brže i jeftinije. Preduzeća se više ne registruju u Trgovinskom sudu već u Agenciji za privredne registre, a sve promene vezane za registraciju preduzeća rezultat su stupanja na snagu Zakona o registraciji privrednih subjekata i Zakona o privrednim društvima.
Ovim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakonima propisana je nova procedura registracije po kojoj Agencija mora doneti rešenje u roku od pet dana (izuzetno do 1. novembra taj rok će biti 10 dana). Taj postupak ranije nije ni bio oročen, pa se dešavalo da traje i mesecima.
Miladin Maglov, registrator za privredne subjekte u Agenciji, za 'Blic' kaže da su troškovi koji se plaćaju Agenciji za 20 do 30 odsto manji od onih koji su se do nove godine za istu svrhu plaćali Trgovinskom sudu. Ti troškovi razlikuju se zavisno od oblika preduzeća koje se registruje. Tako, recimo, za registrovanje društva sa ograničenom odgovornošću, što je preovlađujući oblik organizovanja preduzeća, naknada iznosi 3.000 dinara. Na to treba platiti i 1.080 dinara naknade za dobijanje statističkog broja, s tim što se po taj broj više ne mora kao ranije ići u Zavod za statistiku, već se on dobija u Agenciji. Više nema troškova oglašavanja u 'Službenom listu', pošto se oglašavanje sada obavlja na Internet sajtu Agencije, i to besplatno.
Agencija, navodi naš sagovornik, ne zadire u istinitost podataka, već je za to odgovoran isključivo onaj ko osniva preduzeće.
- Osnivač može da nam predstavi i lažne podatke, ali je za tako nešto predviđena kazna zatvora od tri meseca do pet godina - navodi Maglov.
Do 15. juna svi već registrovani privredni subjekti (procenjuje se da ih ima oko 80.000) moraće da se preregistruju i upišu u novi registar, a preduzeća koja to ne urade na vreme smatraće se neaktivnim, kažu u Agenciji za privredne registre. Posledica toga biće gubljenje imena, što znači da će neko drugi moći da se registruje pod imenom te firme, a preduzeća koja budu htela da se ponovo aktiviraju moraće da sprovedu celu proceduru i da uplaćuju naknadu kao da se registruju prvi put.
Za registraciju preduzeća pare će se nekako i naći, međutim, pokretanje biznisa najčešće zahteva zaduživanje odnosno uzimanje kredita. U Fondu za razvoj, koji se bavi kreditiranjem privatnika, planirali su da za ovu svrhu u 2005. godini izdvoje 5,3 milijardi dinara. Krediti se, kako je za 'Blic' pojasnila Olivera Božić, direktorka ovog fonda, odobravaju na pet godina uz period mirovanja od 12 meseci, godišnja kamata kreće se od jedan do pet odsto, zavisno od nivoa razvijenosti opštine. Kada je reč o troškovima koštanja kredita, Božićeva navodi da oni iznose od jedan do sedam odsto. Privrednici koji konkurišu za dobijanje kredita moraju Fondu dostaviti svoj biznis-plan. R. Marković
