Izvor: Politika, 16.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dnevnik uspona (5): čeka se mig Sagarmathe
Članovi Extreme Summit team-a, predvođeni našim poznatim alpinistom Draganom Jaćimovićem, prvim čovekom iz Srbije koji je osvojio najviši vrh na svetu, pokušaće da se uspnu na Mont Everest (8.848 m) i dosegnu tačku iznad koje nema ničega: mesto na kome prestaje zemlja, a počinje nebo.
Ovaj poduhvat, uspon, trajaće do 4. juna ove godine.
U devetočlanoj ekipi su: Dragan Jaćimović, Miloš Ivačković, Dragana Rajblović (prošle godine, kao prva žena iz Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na vrhu iznad 8.000 metara, stekla pravo da ravnopravno sa ostalim članovima ekspedicije podeli draž uspona na ovu magičnu planinu), Marko Nikolić, Petar Pećanac, Simo Dragićević, Dragan Petrić, Basar Čarovac, Ilija Andrejić.
Zahvaljujući agenciji Mmd Corporate, na stranicama "Putovanja" ćemo vas ukratko obaveštavati o toku njihove avanture.
5. 5. 2007.
Juče po podne nas je potkačila snežna oluja, ali je zato danas osvanuo divan dan. Šta se radi u BC-u? Neko pere veš, neko se i okupao, a ima i onih koji su se zarekli da nema kupanja do kraja ekspedicije. Poneko je zaradio opekotine na licu u visinskim kampovima, pa sada vida rane u bazi. Po mom savetu, jedna grupa je otišla u šetnju na obližnje "brdo". Nije dobro da budete pasivni tokom perioda odmora. Na ovoj visini veoma brzo atrofiraju mišići, što, pored velike toksikacije, kasnije tokom velikih napora dovodi do njihovog pucanja i istezanja.
Kinezi se uredno pripremaju za olimpijsku 2008. godinu. U BC-u je nikao pravi mali grad.
Svaki dan po desetak džipova sa rotacijama dođe im u posetu. Stvarno izgleda impresivno, mada ih u planini nisam nešto puno primetio.
Sutra je Đurđevdan i mi odosmo na uranak. Ali, ne u visinu nego u dolinu. Potrajaće taj uranak dva-tri dana pre nego što se vratimo u BC. Nećemo pisati izveštaje, jer idemo da odmorimo glavu i zaboravimo gde smo pošli. Planina neće nikud. Sačekaće nas i ona, kao i naše sumnje, tenzije i strahovi.
6-8. 5. 2007.
Za ove dane izveštaj ćete pročitati kada se završi ekspedicija, negde krajem maja.
Takođe, pored teksta biće i mnogo fotografija.
Zašto tek tada? Kada budete čitali tekst i videli fotografije, biće vam sve jasno.
9. 5. 2007.
Juče po podne smo se vratili u BC. Danas je Dan pobede, pa su nas Rusi pozvali kod njih u kamp na žurku. Naravno, poziv prijatelja se ne odbija.
Dok sam u šatoru kucao izveštaj, došli su Marko i Petar, i gotovo uglas saopštili: "Hej, Manuel je rekao da ima pouzdanu vremensku prognozu. Dobri dani za vrh su 13-14, a kasnije i 16-17. maj, a onda dolazi loše vreme. On danas kreće za ABC da bi stigao na vreme".
Dakle, počelo je! Kako se približava uspon na vrh, stižu "pouzdane" informacije, ljudi se uzmuvaju po kampu i kreće ludilo. Oni sa manje strpljenja gotovo da trče ka visinskim kampovima. Kao da iz ABC-a kreće autobus za vrh, pa ako zakasnimo on ode bez nas...
Narednih dana stizaće mnogo različitih vremenskih prognoza. Znam to. Znam i kakvu atmosferu u kampovima će stvoriti.
Ali, to je uobičajeno. Stvari nisu baš onakve kako na prvi pogled izgledaju.
Za nekoliko dana sve će biti drugačije...
10. 5. 2007.
Vreme protiče u pripremama za odlazak u ABC. Danas sam imao konsultacije sa nekoliko drugih vođa ekspedicija. Koliko ljudi, toliko ćudi. Svi negde žure. Videćemo, kraj maja je daleko i siguran sam da će se pojaviti jedan dan dovoljno dobar za uspon na vrh.
Danas sam članove ekspedicije pitao: "Šta mislite, koja je najbolja vremenska prognoza"?
Niko nije ništa rekao. Svi su čekali odgovor.
"Najbolja vremenska prognoza za Everest je strpljenje."
To je bio moj odgovor. Vreme će pokazati da li sam bio u pravu.
11-12. 5. 2007.
Danas napuštamo BC. Posle ručka krećemo za ABC, ali planiramo da večeras noćimo u Middle camp-u.
Sutra oko 14 trebalo bi da stignemo u ABC (6.400 m). Odavde iz BC-a je teško donositi odluke, pa se zato približavamo planini.
Gore je situacija mnogo jasnija i u narednih nekoliko dana donećemo konačnu odluku o terminu polaska prema vrhu.
Inače, većina ekspedicija žuri da stigne termin 15-16. maj za "summit day". Prema procenama, tog dana prema vrhu će krenuti oko 100 penjača.
U toj gužvi postoji velika opasnost od dobijanja promrzlina, jer se na prvoj i drugoj stepenici čeka i po sat vremena.
13. 5. 2007.
Danas je Milošu rođendan. Večeras očekujem da naš kuvar napravi pravu tortu.
Dok ovo pišem u ABC nikad hladnije, a iznad C2 vetar duva brzinom većom od 50 km/č!
Za one neupućene, ta brzina vetra iznad 8.000 metara znači 99 odsto dobijanje promrzlina. Ali, želja za Everestom je vrsta ludila.
U toku dana smo proverili sve regulatore i maske za boce sa kiseonikom. Svako je dobio po jedan komplet i čuva ga do C2, kada će sve to početi da koristi.
Šerpasi, sirdar i ja imali smo odvojeni sastanak. Kada bi sve išlo tako glatko kao dogovori sa njima!
Naši visinski kampovi su spremni, kao i 45 boca sa kiseonikom pravilno raspoređenih u šatorima.
Oprema je spremna, mi smo spremni, kao i naši visinski šerpasi. Samo čekamo jedan mig Sagarmathe i krećemo.
14. 5. 2007.
ABC (6.400 metara). Zemaljski dani teku...
Pre podne padao je sneg, ali je kasnije sunce izvirilo iza oblaka i ostatak dana bilo je sunčano. Svi su otišli do "crampons point-a" da malo razmrdaju noge.
Moj sirdar Bola bi kući, pa se ceo dan vrti oko mene: Kada ćete na vrh?
Izgleda da ja više poštujem ovu planinu nego on, mada se na njegovom jeziku ona zove: boginja Majka Zemlja.
Članovi ekipe su još u odličnoj kondiciji. Mnoge ekspedicije su imale dosta odustajanja zbog zdravstvenih problema, što je uobičajeno na Everestu.
Mi održavamo dobru atmosferu u timu i pokušavamo da one nestrpljive spustimo na zemlju. Da, ima i takvih, mada iz dana u dan uviđaju da se protiv prirode ne ide na silu.
Srdačan pozdrav sa Tibeta od članova ekspedicije Everest 2007.
Dragan Jaćimović
[objavljeno: 16.05.2007.]
