Izvor: Politika, 13.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dnevnice
Da nije ministra kulture Vojislava Brajovića i zamenice gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović, još bih pomislio da Srbija nije ni učestvovala u Prvom svetskom ratu, pogotovo ne na strani pobednika. Naime, njih dvoje su bili najviši domaći politički funkcioneri na obeležavanju Dana primirja u Prvom svetskom ratu u Beogradu. Uz predstavnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i četiri udruženja koja neguju naše svetle tradicije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kolorit polaganju venaca na Novom groblju uz minut ćutanja, himnu i počasni plotun, davali su inostrani vojni izaslanici. O slavnom doprinosu Srbije i srpske vojske savezničkoj pobedi u Prvom svetskom ratu govorio je ministar kulture.
Za razliku od Beograda, glamur u Londonu, Parizu i Briselu! U Londonu, kraljevska porodica, lordovi, biskupi, veterani, svečani stroj svih vidova britanskih oružanih snaga, kompletna vlada, svi živi britanski premijeri... U Parizu, svečanost pred Trijumfalnom kapijom uz prisustvo predsednika Sarkozija. U Briselu je na Spomenik neznanom junaku venac položio belgijski kralj Albert.
Sve te televizijske slike gledao sam posle televizijskih prizora gde rezervisti sa juga Srbije u uniformama leže, čuče, spavaju i jedu podno zidova zgrade Vlade Srbije. Protestuju zbog neisplaćenih dnevnica iz rata 1999. Država, navodno, nekima jeste, a nekima nije isplatila ratne dnevnice. Pa oni tužili državu. Rezervisti iz Niša, Prokuplja, Kuršumlije. Tu su i neke sudije, navodno su oni jedni drugima presuđivali isplatu dnevnica. A neki su rezervisti računali i da je vojska uništila dokumentaciju, navodno se čuva samo pet godina, o tome kome su te dnevnice odavno isplaćene.
Tužna priča! U opštem siromaštvu na jugu Srbije mogao bih da shvatim da neko pokušava i da uzme pare od države na ime tih ratnih dnevnica, legalno ili protivzakonito. Ali da odrasli muškarci dolaze u onim izbledelim i pohabanim uniformama da leže, čuče, spavaju i prave cirkus za žaljenje ispred zgrade vlade, to je neshvatljivo. To ne liči na heroje odbrane Kosmeta, koji su pokrajinu napuštali uz tri prsta podignuta uvis. Da li su branili Srbiju ili ratovali za dnevnice?
Ne znam vladu bilo koje države u svetu koja je svojim vojnicima, rezervistima, platila dnevnice za učešće u ratu. Britanski i američki vojnici koji su se borili u Prvom i u Drugom svetskom ratu imali su vojničke plate, a ne ratne dnevnice. Borili su se na poziv države i za nju.
Šta se to dogodilo u Srbiji? Da li je prirodno da govor o junacima sa Cera, Kolubare i Solunskog fronta drži ministar kulture? Kao da su Cer, Kolubara i Solunski front bili pozorište? Možda grešim, možda se otadžbina brani samo kulturom.
Već duže je odnos čelnih političara Srbije prema ratovima, bližim i onim od pre mnogo godina, vrlo interesantan. Nije to samo pitanje dnevnica, penzija i ostalog. Čelnih ljudi ove zemlje nije bilo ni u Normandiji pre tri godine, ni na proslavi Dana pobede u Moskvi pre dve godine. Pa čak ni u Aušvicu pre nekoliko godina. Zaboravljamo da odnos prema tim ratovima nije interna stvar Srbije i da u odnosu prema nekim istorijskim činjenicama i nećemo biti prepušteni sami sebi.
Rezervisti i ratne dnevnice? Kakav odnos prema ratovima, takvo i ponašanje rezervista. Glamur ćemo da gledamo u nekim drugim zemljama...
[objavljeno: 13/11/2007]
