Izvor: RTS, 07.Mar.2010, 15:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đuričin: Neophodan novi model razvoja
Srbiji je neophodan nov razvojni model koji podrazumeva investiranje u infrastrukturu i energetiku, smatra predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin. BDP Srbije za trećinu manji nego 1989. godine.
Bruto domaći proizvod Srbije sada je gotovo za trećinu manji nego 1989. godine, zbog čega je potreban novi razvojni model, zasnovan na investicijama u sektore u javnom vlasništvu, kao što su infrastruktura i energetika, izjavio je predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Đuričin.
Uoči "Kopaonik biznis foruma 2010", koji organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije, Đuričin je istakao da je sada preloman trenutak za promenu razvojnog modela jer je Srbija u "kombinovanoj krizi", pošto poslednjih 20 godina traje tranziciona kriza, a poslednje dve godine zemlja je zahvaćena i svetskom ekonomskom krizom.
Za razliku od drugih tranzicionih privreda koje su prevazišle nivo BDP-a iz 1989. godine, završile tranziciju i počele proces dostizanja razvijenih privreda, Srbija je u delikatnom stanju jer u recesiji mora da podigne nivo aktivnosti da bi održala socijalnu stabilnost i spoljnu likvidnost, objasnio je predsednik Saveza ekonomista.
Đuričin je naglasio da je to moguće uraditi investiranjem u određene sektore u javnom vlasništvu, pre svega u Elektroprivredu Srbije, Telekom Srbiju, infrastrukturu, ali i određene delove poljoprivrede i prehrambene industrije.
Prema njegovim rečima, do pre dve godine za Srbiju je predstavljalo "hendikep" to što više od 40 odsto BDP-a dolazi iz javnog sektora, "a sada je to prednost zato što se u državnim rukama nalaze upravo one industrije na koje kriza ne deluje razorno kao što deluje u nekim drugim granama".
Treba imati u vidu da je Srbija visoko zadužena zemlja sa nekonkurentnom privredom i malim izvozom, tako da nije u stanju da izvozom održava spoljnu likvidnost, ukazao je Đuričin, navodeći da je prošle godine učešće izvoza u BDP-u bilo 19 odsto, dok zemlje ovog nivoa ekonomske razvijenosti imaju izvoz na nivou od 50 do 80 odsto BDP-a.
Strateški partneri za EPS i Telekom
Predsednik Saveza ekonomista je naglasio da bi kapital uložen u te grane imao mulitiplikativni efekat i u "talasima" povećao nivo proizvodnih aktivnosti u drugim granama kao što su građevinarstvo, transport, prerađivačka industrija i mnogi drugi sektori.
Đuričin je napomenuo da bi se povećani nivo proizvodnje i prihoda pozitivno odrazio i na privatni sektor, tako da bi i on mogao da investira više, i bili bi rešeni mnogi sadašnji problemi, pre svega nesposobnost finansiranja socijalnog i zdravstvenog osiguranja.
Prema njegovim rečima, trebalo bi poći od toga da EPS vredi najmanje deset milijardi evra, da Telekom Srbija vredi najmanje dve milijarde evra, tako da bi uvođenje strateških partnera u ta preduzeća, ako bi se išlo na dokapitalizaciju, u iznosu "pola-pola", donelo 12 milijardi evra novih investicija.
Đuričin je istakao da te grane imaju stabilan trend tražnje, blagi rast cena na globalnom nivou, a ne bismo imali troškove marketinga ili brendiranja za, recimo, izvoz struje koja je svuda univerzalni proizvod ili pojedine delove poljoprivredne proizvodnje.
