Izvor: Danas, 21.Nov.2014, 20:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đurić, Čomićeva i DSS najkonstruktivniji

Beograd - Poslanicu DS Gordanu Čomić, nekadašnjeg poslanika LDP Bojana Đurića i poslanike doskora parlamentarne DSS, ministri u Vladi izdvajaju kao najkonstruktivnije u svom opozicionom nastupu i argumentima kojima kritikuju vlast. Ministri s kojima je Danas razgovarao cene ozbiljnu kritiku opozicije, međutim, malo njih je spremno da direktno odgovori na pitanje koja opoziciona stranka, DS, SDS, LSV ili Nova stranka, u Skupštini Srbije ima bolje argumente i nastup u kritici vlasti. Konstruktivnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i ubedljivost se pripisuje malobrojnim pojedincima.

Treba reći da zaista nastupi opozicionih poslanika i njihova kritika vlasti javnosti ponekad izgledaju jalovo, a skupštinska rasprava besprizorno.

Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja, i Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija ocenjivali su rad poslanika. Mihajlovićeva za Danas kaže da bi umesto stranaka izdvojila pojedine poslanike i to Bojana Đurića, nekadašnjeg poslanika LDP, i Gordanu Čomić, poslanicu DS. Mihajlović kaže da su njih dvoje tokom rasprava u Skupštini uvek konstruktivni i da je neke članove zakona dopunjavala njihovim predlozima.

Ljajić je na osnovu argumenata prilikom rasprave o zakonima i pristojnosti u diskusijama izdvojio ponašanje DSS, koji je do martovskih izbora bio parlamentarna stranka.

– Poslanici DSS su bili najkonkretniji i najkorektniji. Držali su se dnevnog reda, sadržaja zakona i svoje zamerke su iznosili vrlo civilizovano i pristojno, bez politizacije i vređanja – objašnjava Ljajić.

Upitan za sadašnji sastav parlamenta, on kaže da sve opozicione poslanike manje-više poznaje i trudi se da u svrhu poboljšanja zakonskih predloga prihvati njihove sugestije.

– Ovaj saziv parlamenta aktuelan je tek nešto više od šest meseci, što je kratak period. Moje ministarstvo je imalo nekoliko zakonskih predloga i rasprava je protekla bez većih problema i u granicama pristojnosti – kaže Ljajić ne želeći nikoga da izdvaja.

Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije, za naš list kaže da svakoj vladi znači da čuje glas opozicije i argumentovanu kritiku i predloge.

– Ima pojedinaca, poslanika koji umeju na ozbiljan način da iznesu kritiku, ali većina opozicionih kritika mi deluje neubedljivo i više kritizerski – ocenjuje Joksimovićeva. Ona nije odgovorila na koje pojedince misli.

Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS u Skupštini, za Danas navodi da je opozicija uglavnom nezrela da daje konstruktivne predloge koji bi mogli da se uvrste u zakonske predloge.

Ako bi predloženi amandmani na zakone bili nešto što govori o argumentima opozicije, onda šta reći za niz amandmana koji kažu član 1 briše se, član 2 briše se i tako do kraja zakona. Tu mislim na amandmane Nove stranke. Ili kako objasniti to da opozicija predlaže amandmane koje je prepisala od neke NVO kao što se dogodilo prilikom rasprave o Predlogu zakona o zaštiti uzbunjivača. Amandmani Nove stranke i DS su prepisani predlozi Transparentnosti Srbija – ukazuje Babić.

Mihailović: Nema prave polemike

Srećko Mihailović, sociolog i politički analitičar, za naš list kaže da ne vidi da bilo koja opoziciona stranka napada vlast. „To što slovi kako napad ili polemika ne liči ni na šta. Nije reč o ataku na ovaj tip vlasti, nego je to neka vrsta sukoba koji ima lične dimenzije i osude su na ličnom planu onih koji su u vlasti ili u opoziciji. Prave argumentovane polemike nema jer se opozicija ne snalazi kao što se nekada nije snalazila ni na vlasti. Svedoci smo velikog nesnalaženja demokratskih snaga koje su 2000. došle na vlast i na njoj bili tuce godina“, ukazuje Mihailović. On dodaje da opoziciju prolaze i mimoilaze veliki propusti i greške vlasti, ali da na njih ne reaguje ni javnost koja se takođe bavi marginalnim stvarima i daleko su od suštine problema.

Koliko je bilo publike od početka aktuelnog saziva parlamenta: Skupštinske sednice pratilo 200 građana

Beograd /// Sednicama Skupštine Srbije, od početka aktuelnog saziva 16. aprila do 1. novembra, prisustvovalo je 207 građana, koji su sa galerije Velike sale u Domu Narodne skupštine pratili rad narodnih poslanika. Prema podacima koje je Danas dobio od skupštinskih službi, tokom prošle godine broj građana koji je želeo da uživo posmatra skupštinske rasprave umesto na televizijskim prenosima iznosio je 899.

Kada je reč o ukupnom broju građana koji su posetili zgradu Doma Narodne skupštine u Beogradu, među kojima su oni koji su prisustvovali sednicama kao i oni koji su „turistički“ posetili ovo zakonodavno telo, od početka godine bilo ih je ukupno 4.018. U 2013. godini, međutim, bilo je duplo više posetilaca nego lane, tačnije 8.476.

„Zainteresovani građani mogu da prate rad na sednicama Narodne skupštine sa galerije Velike skupštinske sale, uz prethodno traženu i dobijenu saglasnost generalnog sekretara. Potrebno je da upute prijavu za posetu, odnosno zahtev generalnom sekretaru za prisustvovanje sednici Narodne skupštine. Prijavu je moguće podneti i elektronskom poštom, a nakon dobijene saglasnosti, zaposleni u Grupi za edukaciju dogovaraju posetu sa zainteresovanom grupom građana, odnosno podnosiocem zahteva“, objašnjavaju u Skupštini Srbije dodajući da su na internet stranici skupštine (www.parlament.rs) objavljeni kontakti i objašnjenje posete Narodnoj skupštini.

Prema podacima inicijative Otvoreni parlament, koju sprovodi Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), od početka ovog saziva skupštine ukupno je bilo 79 radnih dana, tokom kojih se raspravljalo o 116 usvojenih zakona, a od kojih je 80 doneto po hitnoj proceduri. Građani koji su posetili parlament najviše su bili u prilici da čuju Zorana Babića (SNS), koji je dosad imao 279 obraćanja, zatim Vladimira Pavićevića (Nova stranka) sa 245 obraćanja, Zorana Živkovića (Nova stranka) sa 216, Borislava Stefanovića (DS) sa 209, Vladimira Đukanovića (SNS) sa 190 i Gordanu Čomić (DS) sa 173 obraćanja.

Iako je ranije bila praksa da svakog poslednjeg četvrtka u mesecu članovi Vlade Srbije odgovaraju na poslanička pitanja, koja je trebalo da bude nastavljena i u ovom sazivu, poslanici su u ovom sazivu to činili samo dva puta. Sednice namenjene poslaničkim pitanjima bile su zakazivane samo u maju i julu, postavljeno je ukupno 40 pitanja od 19 poslanika. B. Cvejić

Poslanici ne odgovaraju na pitanja

Od konstituisanja novog saziva do 20. novembra građani su putem portala Otvoreni parlament postavili ukupno 458 pitanja narodnim poslanicima, od čega je odgovoreno na manje od deset odsto pitanja, tačnije svega 42 puta. U okviru ovih 458 pitanja nalaze se i dve velike akcije „Pravo za mame“ i „Konvencija protiv nasilja prema ženama“, na koje su organizacije pozivale poslanike putem sajta.

Nastavak na Danas...

Press: Ko je konstruktivna opozicija u Srbiji?

Radio Slobodna Evropa: Bahrein: Otvorena birališta za parlamentarne izbore