Izvor: RTS, 18.Nov.2015, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đurđić u porodici Majstorović
Srpska pravoslavna crkva obeležila je praznik prenosa moštiju Svetog Georgija, u narodu poznat kao Đurđic. Sveti Georgije je veoma poštovan u srpskom narodu i slavi se dva puta godišnje - 6. maja na dan njegove smrti kada je Đurđevdan i na 16. novembra. Za porodicu Majstorović iz Prilipca, Đurđic je krsna slava.
Nakon crkve, pre dolaska gostiju, slavu podižu ukućani i najbliže komšije. Slavska >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << trpeza ipak je nekompletna, jer su odsutna dva studenta, ali su dve studentkinje, gimnazijalka i profesionalni košarkaš na brojnom stanju.
"Šestoro dece, mislim da je to veliko. Moj otac je imao nas osmoro dece, tako da i ja sam uvek želeo da imam tu veću familiju", kaže Rade Majstorović.
Isto je razmišljala i supruga Draženka.
"Sve drugo bude i prođe i nije bitno, ta deca su jedino bogatsvo i jedino što je vredno i mi smo ja smatram veoma bogati", kaže Draženka Majstorović.
Ali žive skromno. Sve su stekli radom, a naučili su i da dele. Dovoljno da pored svoje šestoro dece, usvoje i Radu Čamo, koja se udala i odselila, ali je redovan gost na porodičnim okupljanjima.
"Ja sam ovde od četvrtog razreda osnovne škole, pa osećam se kao deo porodice", kaže Rada Čamo.
"To je lepo tako kad se deli, što da ne? Nije teško bilo", kaže Milica Majstorović.
"Najlakše je kad nas ima više nego manje, najbolje", dodaje Marija Majstorović.
Iako je roditeljski dom sada ispunjen samo praznicima, u domaćinstvu Majstorovića u Prilipcu još će se dugo slaviti Đurđic.
"Oduvek mi je to bila želja da se vratim na selo, jer dosta sam i putovao, dosta sam živeo u inostranstvu i video sam neke stvari i iskreno ne sviđa mi se šta sam video, tako da mi je nekako najlepše ovde", kaže Đorđe Majstorović, najstariji sin, profesionalni košarkaš.
Majstorovići su od malena naučili da rade, pa su Lazar i Marko odsutni kako bi zaradili za dalje školovanje. A kad čeljad nisu besna, ni kuća, koja je sagrađena 1954. godine nije tesna.
