Izvor: Politika, 09.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đurđevdan u svrljiškom kraju
Kako se nekada dočekivao i proslavljao ovaj dan i zašto takvi običaji nestaju
Ni u crkvenom kalendaru, ni u rečniku Matice srpske – nema reči muzigruda. u svrljiškom kraju to je imendan za peti maj koji se zajedno sa Đurđevdanom proslavlja. Uoči tog dana, po brdima Tresibabe, Oblika i Kule, momci naberu divlji jorgovan, zdravac, devesilj, a devojke i deca u Besnom kladencu božur, debeljaču, žuti šipak i mleč, koji imaju značaja, a po polju ostalo cveće.
Ujutru, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na dan muzigrude (5. maj) ustaje se pre zore, pa domaćin sa kondirom, domaćica sa boščalukom, žene sa mezelucima, devojke i deca sa cvećem, i tako celo selo Varoš siđe na Timok.
Tu je i kompletna pleh muzika (seoska banda). Domaćini i stariji ljudi sede pored obale i gustiraju mezeluke. Devojke na Timoku viju vence a deca i momci im dodaju cveće, šale se, zadirkuju i pevaju a muzika svira. Venci (svaka kuća po tri venca) moraju biti gotovi pre izlaska sunca. Potom se odigra kolo i formira kolona za povratak u selo: napred muzika, zatim devojke i momci sa vencima (oko 400 venaca) a zatim ostali. Do sela ima jedan kilometar, ali se ne ide putem, već preko polja sa muzikom, pevanjem, šalama. Na raskršću u selu odigra se kolo, nakon čega se razilaze kućama.
U podne se jedan venac stavi na kapiju dvorišta, pa cela familija odlazi na pojatu. Ovčar je još sinoć odvojio jaganjce. Do ovog dana oni su bili sa majkama i sisali mleko, a ovce se nisu muzle. Do Đurđevdana nije se jelo ni mleko (od ovaca) ni mladi sir. Ovčar je napasao ovce i sada ih pritera na pojatu. Na vratnjicu (ulaz u pojatu) iskopa se rupa u zemlji u koju se stavi kravajče (mali hleb veličine šake specijalno napravljen za ovu svrhu) zatrpa se zemljom, na to se stavi kotlić pa na kotlić jedan venac, na venac velika pogača koja je na sredini šuplja, na nju brdo, saveljka, češalj i prsten.
Ovčar se pripremi za mužu i pokaže koju ovcu da mu prvu priteraju, kojoj se na vrat stavi venac, a onda je ovčar pomuze u pripremljeni kotlić. Zatim se sa kotlića skine sve osim venca i produži muža svih ovaca. I kada se kotlić digne, otkopa se kravajče da se vidi da li je tu došlo nešto živo, što je povoljan znak za napredak. Zatim se na livadi ruča. Onda se mleko odnese kući da se podsiri, a sir se u cedilu ocedi od surutke i dobije se gruda sira (zato se i zove muzigruda).
Sutra, za Đurđevdan, ustane se rano. Žene, devojke i ženska deca idu u polje da beru lekovito bilje. Domaćin sa muškom decom ide na njive gde od pripremljenih šibljika prave krstiće koje zabadaju u njive sa žitom. Ovčar ide da pusti ovce i jaganjce na pašu, a na pojatu pođu i oni koji su zaduženi za pripremu đurđevskog jagnjeta. To je u toj godini prvo jagnje koje se kolje. To se radi na pojati i tamo se i ispeče na ražnju. U međuvremenu domaćice su pripremile ručak i u podne se cela familija skupi kod pojate.
Pre ručka se obavi najvažniji đurđevdanski obred. Ovogodišnja jagnjad se obeleži znakom familije. Na levom uvetu jagnjeta se ureže znak po kome se kasnije, ako se pomešaju sa drugim stadom, lako mogu odvojiti. Deca po livadi hvataju jaganjce i prinose na obeležavanje. Isečeni komadići se ukopaju u mravinjak da bi jaganjaca bilo ko mrava.
Zatim se na livadi, pod granatim hrastom priredi ručak. Za meze sir od jučerašnje grude sa mladim lukom i rakijom. Na kraju jagnjetina sa ražnja. Domaćin uzima levu plećku, pa kad pojede meso, dobro očisti lopaticu i onda tumači znakove sa koske, kakva će biti godina, naročito za čeljad i stoku. Mada to radi zbog običaja, a priča zavisi od maštovitosti domaćina. Na kraju svima poželi zdravlje i sreću. Po podne selo se okupi na igranku.
U noći između 5. i 6. maja 1941. godine, odvažne grupe iz sela Varoši, Niševca, Merdželata i Svrljiga iz nemačkog magacina u Svrljigu iznele su jedan teški mitraljez, 13 puškomitraljeza, 88 pušaka i 8 sanduka municije, čime je počela priprema za borbu protiv okupatora. Na đurđevdanski izlet nije se moglo! Rat je, tako, prekinuo lepe običaje. A danas nema ni ovaca ni ovčara. Samim tim, ni odgovarajućih običaja.
D. R.
[objavljeno: 09.05.2007.]
