Izvor: Večernje novosti, 29.Okt.2012, 22:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đukić Dejanović: Krećem na šalter za pacijentom

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović uverena je da ćemo, ipak, moći bolje da se lečimo, iako će u budžetu Srbije sledeće godine za zdravstvo biti, otprilike, isto para kao i ove - 10,15 milijardi dinara. Uslov za to je prestrojavanje na svim kolosecima, od domova zdravlja do kliničkih centara, centralizovana nabavka potrošnog materijala i lekova, ukidanje onih administrativnih mera o koje se sapliću i lekari i pacijenti, postepeno uključivanje privatnog sektora... U intervjuu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ”Večernjim novostima”, ministarka najavljuje da će lično da uđe u svaku zdravstvenu ustanovu. Ne da razgovara sa upravom, lekarima i medicinskim osobljem, nego da ide putanjom pacijenta sa uputom - od prvog šaltera. Tamo gde se bude dobro radilo, pohvale će biti javne, a oni koji greše prvo će biti opomenuti ”u četiri oka”, pa sankcionisani, a gde ni to ne pomogne - biće i otkaza. * Šta ste dosad na funkciji ministra uočili kao najveće slabosti našeg zdravstva? - Ogromne dugove, jer svako svakome duguje, i veliko nezadovoljstvo i pacijenata i zdravstvenih radnika. S koje god strane da sam poželela da uvodim neku harmonizaciju, ne bih pogrešila, ali mi se nekako činilo da je pacijentu najbitnije da se zna koja ustanova šta radi. Primarna zdravstvena zaštita mora da postane osnov sistema i da tu 80 odsto ljudi rešava svoje zdravstvene probleme.NEĆU U AMBASADORE * RAZMIŠLJATE li o ambasadorskom mestu, kao što se može čuti po kuloarima? - Ne razmišljam o ambasadorskom poslu. Sa ovog mesta, s obzirom na moje životno doba, najradije bih u svoju ordinaciju. Beskrajno volim svoj posao. Petak po podne, subota i nedelja su dani kada sam sa svojim pacijentima i sa svojim studentima. To radim s najvećom ljubavlju, i to me prosto drži u jednom tonusu da vidim koliki su raskoraci između papira koje donosimo i života. * Jeste li uspeli da saberete sve dugove u zdravstvu, i kako mislite da ”isplivate”? - RFZO i zdravstvene ustanove dobavljačima duguju oko 27 milijardi dinara, najviše za lekove. Država je spremna da pomogne da se stari dugovi, koje sam zatekla, saniraju, ali zdravstvo neće moći da pravi nove. Zato ću morati da vučem oštre poteze. Menjaćemo zakone o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, moraćemo da funkcionišemo u skladu sa onim što imamo, i da se bolje organizujemo. Još nisam stekla pravi uvid u realne potrebe za lekovima, ali ćemo definitivno preći na centralizovano snabdevanje, kao što to radi, recimo, Nemačka. Procene su da tako možemo da uštedimo 20 odsto, a to je ogroman novac. * Šta može da se uradi da pacijentima bude bolje, da se pojednostavi preduga i preteška procedura lečenja? - Participacija za lekove, koji koštaju do 200 dinara, nije opravdala svoje postojanje i razmišljamo o tome da je i za pacijenta jednostavnije da ode i kupi takav lek, a da mi taj novac iskoristimo za obezbeđivanje skuplje terapije. S druge strane, hronični pacijenti sada na dve nedelje odlaze po recepte. To je besmisleno. Uvođenjem tzv. obnovljivog recepta koji bi važio šest meseci, pacijentu možemo da obezbedimo stručnu sigurnost, on će otići kod lekara ako se njegovo stanje u međuvremenu pogorša, ali nećemo da ga maltretiramo da svakog časa trči po recept. Mislim da ni participacija od 50 dinara za preglede, bar one u domovima zdravlja, nema svrhe, ali nijednu odluku nećemo donositi naprečac. Službe su dobile instrukcije i rade na proceni šta bi bilo najbolje. * Da li će biti promena i na listi lekova koji se izdaju o trošku osiguranja? - Za najveći broj pacijenata država će moći da plaća cenu generike, znači najjeftinijeg leka, a svako ko hoće original, moraće da doplati razliku u ceni. Trenutno je veliki problem što se jedan lek za jednu bolest izdaje o trošku osiguranja, a za drugu ne, pa lekari krivotvore dijagnoze da bi pomogli siromašnom stanovništvu. * Kada će cene lekova biti usklađene sa rastom kursa evra, kao što traže proizvođači? - Taj posao bi trebalo da se završi do kraja ovog meseca, i onda bi trebalo na svaka tri meseca da usklađujemo cene lekova sa kursom evra. Jer, niko nije u poziciji da bude stimulisan da proizvodi lek, ako na njemu gubi. * S obzirom na trenutnu situaciju u zdravstvu, zar budžet za sledeću godinu nije mogao da bude malo ”velikodušniji”? - Mi smo tražili 12 milijardi dinara, ali ako finansijska disciplina bude onakva kao što je najavio ministar Mlađan Dinkić, da država sve svoje obaveze, pa i doprinose, izmiruje u roku od 45, a svi ostali za najviše 60 dana, zdravstvo će sa realno malo para ući u normalnije finansijske tokove.DAČIĆ I VUČIĆ RADE IZVANREDNO * IMA li nesuglasica u Vladi, od njenog formiranja spekuliše se da dva ključna čoveka Dačić i Vučić vode bitku oko nadležnosti? - Svako ko je sarađivao sa Ivicom Dačićem zna da on svoju poziciju želi odgovorno da realizuje, znači - ne deli je. Podela poslova i odgovornosti između premijera i njegovog zamenika je vrlo jasna i oni izvanredno sarađuju. Ni jednu jedinu odluku nismo doneli uz dileme, nego uvek jednoglasno iako smo iz različitih opcija. Lični utisak je da su ministri ozbiljni, odnosno da su svesni koliko je težak trenutak u kojem je Srbija. * Problem manjka određenog kadra u zdravstvu, ipak, ne može ni brzo, ni lako da se reši... - Za mene je bilo frapantno kada sam pogledala podatke i shvatila da ćemo doći u situaciju da će kvalitetni specijalisti otići u penziju, a mladi neće stići da završe specijalizaciju. I uverena sam da je oko 700 specijalizacija, koje sam nedavno odobrila, jedna od ključnih stvari koje smo uradili u prvih 100 dana vlade. Od toga je 88 specijalizacija za strance, a ostalo za nas, i to posebno za one deficitarne grane kao što su anestezija, patologija, radiologija. * Ponekad se stiče utisak da zdravstvo samo sebe sapliće i štedi tamo gde ne bi smelo, recimo na ginekološkom pregledu koji košta 580 dinara? - Svaki osiguranik ima pravo na preventivne preglede jednom godišnje. Analize, međutim, pokazuju da ogroman broj žena po 10-15 godina nisu bile kod ginekologa. I zato je propisano da izabrani lekar mora da nađe način da ženu koja nikad ne bi došla na pregled, bar jedom u tri godine dovede na kontrolu. Sve drugo je pogrešna interpretacija. * Da li ćemo definitivno od 1. januara sa receptom moći i u privatnu apoteku? - Da. Ugovori će se sklapati sa apotekama koje mogu da se umreže kako bismo mogli da pratimo recept, koje imaju najmanje jednog diplomiranog farmaceuta u smeni i ispunjavaju sve druge uslove. * Kada bi, i po kojem modelu, u sistem mogle da se uključe i privatne ordinacije? - To će ići korak po korak. Lično mislim da prvo treba da uključimo privatnike koji rade procedure za koje državne ustanove nemaju dovoljno kapaciteta, kao što je slučaj sa dijalizom. Može da se razmišlja i o uključivanju rekonstruktivno-plastične hirurgije, jer nam to nedostaje u državnoj onkologiji, zatim o svim onim dijagnostičkim procedurama na koje se čeka, ili koje mogu da se urade ambulantno, čime bi se smanjile liste za bolnicu.

Nastavak na Večernje novosti...