Izvor: B92, 17.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đorđević u pritvoru Haškog suda
Vlastimir Đorđević (arhiv, Danas)
Podgorica -- Haški optuženik Vlastimir Đorđević smešten je u pritvor Haškog tribunala u Sheveningenu, saopštio je sud u Hagu.
Prema rečima portparola Tribunala Refika Hodžića, sudije Tribunala će sutra odrediti kada će Đorđević prvi put biti izveden u sudnicu da bi se izjasnio o krivici.
General u penziji MUP-a Srbije Vlastimir Đorđević uhapšen u Crnoj Gori posle akcije policija Srbije i Crne Gore. "Đorđević >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je uhapšen posle saradnje između haškog Tužilaštva, crnogorskih i srpskih vlasti", izjavio je za B92 portparol Haškog tribunala Refik Hodžić.
Prema saznanjima B92, informacija o Đorđevićevom prebilaštu stigla je od haških istražitelja i prilično iznenadila lokalnu policiju. Usledila je, kažu u haškom Tužilaštvu, "brza i efikasna akcija" u kojoj su deo posla odradili i operativci iz Srbije.
"Novica Karadžić"
U trenutku hapšenja bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije koristio je lažni identitet.
Izvori B92 kažu da je Đorđević gotovo tri godine boravio u Crnoj Gori, živeći čak i u strogom centru Budve.
Osim što je pustio bradu, Đorđević je navodno promenio i ime, pa je u crnogorskom letovalištu živeo kao Novica Karadžić, radeći kao građevinski radnik.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala za njegovo skrivanje optuživala je Rusiju ili Srbiju, a vlasti u Crnoj Gori ponavljale su da se na teritoriji te države ne skriva nijedan haški begunac.
Đorđević, jedan od preostalih pet optuženika, optužen je za ratne zločine na Kosovu 1999. godine, kada je obavljao funkciju načelnika Resora javne bezbednosti.
Po istoj optužnici, pred Tribunalom u Hagu traje suđenje bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i kooptuženima Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću.
Svima se na teret stavljaju i ubistva, deportacije i prisilno premeštanje albanskog stanovništva.
Pošto je bio nedostupan Haškom tribunalu u vreme početka suđenja Milutinoviću i saoptuženima, u julu prošle godine, postupak protiv Đorđevića je izdvojen.
Na tom suđenju, svedoci optužbe su više puta Đorđevića pominjali kao glavnog organizatora prebacivanja tela stotina ubijenih Albanaca sa Kosova u masovne grobnice u Srbiji.
Hapšenjem Đorđevića, za kojeg je haško Tužilaštvo proteklih godina tvrdilo da se krije u Rusiji, broj begunaca od međunarodne pravde sveden je na četiri. U bekstvu su još Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Goran Hadžić i Stojan Župljanin.
Ljajić: Odlična koordinacija
Predsednik nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je za B92 da je hapšenje Đorđevića u Crnoj Gori bilo iznenađenje za mnoge jer su do pre nekoliko dana postojale pouzdane informacije da se on krije u Rusiji.
Ljajić naglašava da je ovo hapšenje još jedan dokaz da se haški begunci ipak ne kriju u Srbiji, jer je poslednjih nekoliko hapšenja obavljeno van teritorije njene teritorije. Rasim Ljajić ja naveo i da je u hapšenju Đorđevića veliku ulogu imala srpska policija:
"O tome mogu da govore predstavnici Haškog tribunala koji su na neki način bili uključeni u celu akciju. Radi se o besprekornoj saradnji i profesionalnom odnosu između policije u Crnoj Gori i naših službi bezbednosti, uz apsolutnu koordinaciju istražitelja Haškog tribunala. Oni najbolje mogu da kažu kakva je bila uloga naših službi bezbednosti, ali u svakom slučaju radilo se o odlučujućoj ulozi", kazao je Ljajić.
Rasim Ljajić je gostujući u Vestima u 16 na TV B92 naglasio da se intenzivno radi na lociranju preostale trojice begunaca za koje se veruje da se skrivaju u Srbiji, Ratka Mladića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžiča:
"Više sam nego siguran da će te akcije dati rezultat. Uostalom, najteža dva slučaja su upravo bila slučajevi Vlastimira Đorđevića koji je profesionalni policijski general, zatim slučaj generala Zdravka Tolimira, koji je profesionalni bezbednjak, čovek koji je imao apsolutno znanje za skrivanje. Nabolje bi bilo pre svega za Stojana Župljanina i Gorana Hadžića da se dobrovoljno predaju. Time su i njihove mogućnosti za odbranu daleko veće, a i pomoć države bi u tom slučaju bila daleko veća nego u slučaju da budu uhapšeni, jer više nema dileme da svi moraju biti u Hagu, ne zbog Haga i pritisaka, već zato što je to apsolutni interes Srbije i njenih građana".
Fila: Moguće uključenje u postojeći proces
Advokat Nikole Šainovića Toma Fila kaže za B92 da se neće protiviti eventualnom zahtevu Tužilaštva da se Vlastimir Đorđević priključi šestorici bivših funkcionera Srbije kojima se već sudi za zločine na Kosovu. Podsetimo, u tom predmetu je tužilaštvo završilo iznošenje dokaza, a prvi svedoci odbrane trebalo bi da se pojave u sudnici 1. avgusta.
"Mi imamo ionako period pripreme do početka avgusta, to je skoro dva meseca, neka mu daju još tri, negde bi oko 1. novembra bi mi počeli. Počeo bi tužilac sa svojim 'kejsom' ponovo, izveo bi samo one dokaze koji se odnose na Đorđevića", kaže Fila.
"Jasno je da je ličnost generala Đorđevića veoma važna za optužnicu i za postavku Tužilaštva, jer bi se sa njegovim pojavljivanjem razjasnilo pitanje odakle leševi u Batajnici. Jer, po tekstu optužnice, on se dogovorio sa Miloševićem ili na neki drugi način da je on ličnost koja je to uradila", kaže on.
Sa takvim stavom ne slaže se Tomislav Višnjić, branilac generala Dragoljuba Ojdanića. On kaže da dosadašnji dokazni postupak nije pokazao vezu generala Ojdanića i pomenutog zločina u Batajnici pa, kaže, ne smatra da bi dalje izvođenje dokaza o tom događaju, sada uz prisustvo Đorđevića bilo relevantno za Ojdanićev slučaj.
"Osim toga slučaj Đorđević razlikuje se od slučaja Tolimir jer za razliku od suđenja optuženima za Srebrenicu, na suđenju za Kosovo tužilaštvo je već završilo svoj dokazni postupak. U eventualnom nastavku dokaznog postupka tužilaštva, izvodili bi se dokazi koji se odnose samo na Đorđevića a to, smatram, može da bude urađeno i u odvojenom procesu i ne vidim zašto bi ostali optuženi to morali da čekaju," kaže Višnjić.
Podsetimo, na suđenju šestorici optuženih za Kosovo u toku je pauza, posle završetka izvođenja dokaza tužilaštva. Prvi svedoci odbrane trebalo bi da u sudnicu uđu u avgustu.
Đorđević i "asanacija" terena
Haškog optuženika generala policije Vlastimira Đorđevića više svedoka na suđenjima pred Haškim tribunalom označilo je kao odgovornog za akciju prebacivanja 86 leševa pronađenih u hladnjači u Dunavu kod Tekije, na lokaciju u Batajnici.
Visoki zvaničnik MUP-a Srbije Dragan Karleuša izjavio je na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom da je u aprilu 1999. prebacivanje leševa u Batajnicu naredio Đorđević, koji je u to vreme bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije.
Šef istrage o masovnim grobnicama u Srbiji kapetan Karleuša rekao je da je, prethodno, u martu 1999. godine Đorđević prisustvovao sastanku u kabinetu tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, na kojem se "razgovaralo o potrebi asanacije terena na Kosovu i uklanjanja svih tragova koji bi mogli postati predmet interesovanja Haškog tribunala".
Sastanku su, kako je Karleuša izjavio, prisustvovali i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković i načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković koji je pripadnicima RDB-a kasnije i otkrio informacije o tome.
Radomir Marković je na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu rekao da su leševi pronađeni u masovnim grobnicama u Batajnici tamo doneti pre nego što je on, u novembru 1998, postao načelnik RDB-a Srbije.
Marković je za načelnika RDB-a postavljen u novembru 1998, a pre njega je tu dužnost dugo obavljao Jovica Stanišić.
Vlastimir Đorđević je tokom rata na Kosovu 1999. godine bio je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije.
Optužen je za progon oko 800.000 Albanaca 1999, u toku NATO bombrdovanja. Po istoj optužnici, pred Tribunalom u Hagu traje suđenje bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i kooptuženima Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću.
Biografija
Vlastimir Đorđević je rođen 1948. godine u selu Koznica kod Vladičinog Hana.
Pravni fakultet je završio u Beogradu. Zaposlio se u SUP-u Zaječar najpre kao pripravnik u kriminalističkoj službi, zatim kao operativac.
Početkom osamdesetih godina bio je komandant policijskih jedinica na Kosovu.
Prelaskom u Beograd dobio je posao u Republičkom SUP-u Beograda, a tokom reorganizacije MUP-a 1994. raspoređen je na mesto načelnika Uprave milicije.
Posle ubistva generala Radovana Stojčića Badže, aprila 1997. postao je načelnik Resora javne bezbednosti. Na toj funkciji je bio do januara 2001. kada ga je zamenio general Sreten Lukić.
Posle smene je postao savetnik u MUP-u, a penzionisan je u maju iste godine, neposredno po objavljivanju činjenica vezanih za premeštanje leševa albanskih civila nastradalih u kosovskom konfliktu 1999.
Po objavljivanju te afere Đorđević je napustio zemlju, i do danas se pretpostavljalo da se krio u Rusiji.
Haški tribunal je 20. oktobra 2003. objavio optužnicu protiv Đorđevića za ratne zločine na Kosovu 1999, a Okružni sud u Beogradu je 29. septembra 2004. izdao nalog MUP-u Srbije za hapšenje četvorice generala.
Protiv Đorđevića je u avgustu 2006. u Beogradu pokrenuta istraga o ubistvu braće Bitići. On je osumnjičen da je 9. jula 1999. lično naredio ubistvo ove trojice američkih državljana.
.jpg)
