Izvor: Blic, 10.Feb.2013, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đilas: Ova vlada samo hapsi i krpi rupe
Džabe sva hapšenja ako građani nemaju od čega da žive. Zato sam izašao s planom od 15 ekonomskih mera jer su privreda, zapošljavanje i plate najvažniji u ovoj zemlji. Taj program DS trebalo bi da omogući da se realizuje naša politika, ne kao do sada samo u Vojvodini i Beogradu, nego na nivou cele države, izjavio je lider DS Dragan Đilas u intervjuu za „Blic“ u kojem je prvi put podrobnije predstavio svoj ekonomski program.
- Iz ekonomije proizilazi sve ostalo - i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bolji život i mogućnost da Srbija zaštiti svoje granice i Srbe van Srbije, ali to ne može s prosečnom platom od 300 evra i sa 30 odsto nezaposlenih. Zato to moramo da promenimo - dodao je Đilas.
Pojedini stručnjaci su konstatovali da, kada čitaju te vaše mere, ne znaju da li da se smeju ili da plaču...
- I smeh i suze su dobre za zdravlje, tako da autorima tih ocena preporučujem da se opredele za bilo koju od dve varijante.
Ko je autor vašeg ekonomskog plana?
- Plan je plod mojih razgovora sa uspešnim privrednicima i ekonomistima praktičarima, plod je mojih iskustava iz privrede, kao i vođenja najvećeg budžeta u Srbiji, beogradskog. Poštujem sve ekonomske stručnjake i analitičare, ali sam više pričao s privrednicima koji su nešto napravili i znaju šta znači svakog prvog u mesecu isplatiti plate zaposlenima. Više su u realnom životu, a manje u knjigama. To je sigurno dobra baza da se ekonomija Srbije napokon pokrene, bez obzira na pojedinačne kritike.
Kritikovali su i vašu nameru da u Srbiji uvedete fiksni kurs?
- Fascinantne su reakcije nekih ljudi. Ne može sutra ujutro da se uvede fiksni kurs. Mora prvo da se smanje fiskalni i spoljnotrgovinski deficit, da se ukine disparitet cena u energetskom sektoru...
Šta bi Srbija dobila „cementiranjem“ evra?
- Fiksni kurs odgovara građanima i izvoznicima, ali je loš za uvoznike, banke i državu. Zato to njima ne odgovara. Ali će građani tačno znati kolika im je plata, ljudi će moći da se zadužuju u dinarima, a ne da strepe od povećanja rate za kredite koji su indeksirani u evrima. Smanjiće se inflacija, građani će početi da štede u dinarima. Dinar će biti međunarodno priznata valuta.
Dinkić kreditira splavove
Planirate li očuvanje Razvojnog fonda?
- Fond za razvoj je potpuni promašaj, a uticaj politike na njega je ogroman. Fond koji splavu „Bahus“ daje kredit od 200.000 evra za razvoj biznisa mora da bude ukinut. Dinkićev koncept ekonomije je ulaganje u splavove, a moj u poljoprivredu, energetiku, IT sektor, obrazovanje. I zato javno pitam šta je ekonomski program SNS, a šta SPS? Da li je ekonomski program SNS ovaj koji sprovodi Dinkić? Ako jeste, nemam ništa protiv, samo onda bi trebalo pred izbore da kažu građanima da glasajaći za SNS, glasaju za Dinkića. U kampanji su govorili da će ga uhapsiti.
Da li bi privreda imala veću korist ili štetu od fiksnog kursa?
- Takav kurs bio bi podrška izvoznoj privredi, bile bi niže kamate na dinarske kredite, ne bi više bilo gubitaka na kursnim razlikama. Privrednici bi imali mogućnost dugoročnog planiranja i investiranja. Privreda je samo od 2006. do 2011. na kursne razlike i kamate potrošila 27 milijardi evra. Samo da je trećina tih para ostala u privredi, gde bi nam bio kraj. Ne može niko od tih ekonomskih stručnjaka da mi kaže da Bugarska može da ima fiksni kurs, a Srbija ne.
Koje su još ključne karakteristike tog ekonomskog plana?
- Vlada trenutno nema nikakvu strategiju dugoročnog razvoja zemlje. Osnovno je da se opredelimo u šta će država uložiti ovo malo para što ima. Ova vlada ne zna gde ćemo za pet ili 10 godina stići. Ne možemo jedne godine da finansiramo fabriku kablova, drugu džempere, a da treće ulažemo u brodogradnju. Ne možemo više da dozvolimo investitorima da zaposlenima daju plate od 20.000 dinara.
Koje su vam smernice za poljoprivredu?
- Ne može ista agrarna politika da važi i za Vojvodinu i za Leskovac, potrebne su subvencije, protivgradna zaštita, navodnjavanje, garantovana otkupna cena... Sve po pravilima EU.
Vi ste protiv prodaje državnog zemljišta.
- Treba zabraniti prodaju državnog poljoprivednog zemljišta strancima. U raznim zemljama postoje ograničenja na prodaju tog zemljišta.
Kritikovali su vas zbog namere da se osnivaju državna preduzeća?
- Samo u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Nećemo fabriku tepiha, strujomera ili stakla. Ako nema investitora u poljoprivredu, onda mora država da ulaže. U Srbiji danas postoji gotovo milion hektara obradivih površina, PKB obrađuje nešto više od 20.000 hektara. Šta nas sprečava da napravimo 50 PKB-ova u Srbiji. Po istom principu: profesionalni menadžment, dobra plata i bonusi za zaposlene i menadžere, bez upliva politike. Formiramo bord direktora, da ne mogu više ni pečenjarci, ni kadrovi iz DS, koji su legalno stekli diplomu ali nemaju iskustva u privredi, da budu na čelu preduzeća. A onda ta firma otvara nova preduzeća po Srbiji i tako državu decentralizujete i ulažete u regione, a ne ulažete ni u splav „Bahus“, ni u hotel na Staroj planini.
Zašto se zalažete za smanjenje doprinosa na zarade?
- Moraju da se smanje doprinosi na plate na 50 odsto jer bi se tako povećale plate, smanjio broj neprijavljenih radnika. Nema razvoja Srbije bez drastičnog povećanja proizvodnje, novih investicija. Ovo što danas radi ova vlada samo je krpljenje rupa.
Zamaraju me priče o EU
Kada očekujete vanredne izbore?
- U maju ili na jesen.
Mislite da Vlada ne može duže da preživi?
- Vlada se sama urušila i svakog dana se sve više ruši. Dačić više nema kredibilitet da bude premijer.
Koliko su realne spekulacije da bi DS i SNS mogle da naprave većinu bez izbora?
- To nimalo nije realno.
A posle izbora?
- Potencijalni partneri su svi koji prihvate naš ekonomski plan. Osim Dinkića, i tu nema kompromisa.
Da li dobijanje datuma za početak pregovora sa EU može da prolongira izbore?
- Mene mnogo više od datuma početka interesuje datum kraja pregovora sa EU. O EU pričamo 12 i pričaćemo još najmanje šest do osam godina. I nije sporno da su usvajanje evropskih vrednosti i ulazak u EU jedina garancija boljeg života. Ali stalno priča o batini i šargarepi počinje polako da zamara.
