Izvor: Studio B, 19.Jan.2012, 19:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đilas: Grad ne krši zakon
Gradonačelnik Dragan Đilas odbacio je tvrdnje Državne revizorske institucije, da će Grad prekršiti zakon ukoliko ne bude poštovao preporuke revizora i pozvao državnog revizora da pred javnošću uporede stavove.
Nisu zakoni Republike Srbije različiti kada se na njih poziva revizor i kada se na njih poziva Grad Beograd. Grad Beograd je i ranije imao revizore, koji istini za volju nisu bili državni - ali ja verujem da su bili stručni koliko i državna revizija i po svim >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << tim revizijama ovakvih kršenja procedura i zakona kakve je pronašao revizor nije bilo.
Što se tiče pravnog tima revizora, treba svi da budemo svesni i da Beograd ima svoj pravni tim i da mi nećemo sedeti skrštenih ruku. Revizor može da podnese prijavu ukoliko smatra da neko nešto ne radi po zakonu ili odbija da sprovede njegovu preporuku.
Želim da ga pozovem da organizujemo okrugli sto u prisustvu medija i da pred javnošću uporedimo svoje stavove. Mi kao Grad kandidujemo dve teme i iznosimo naš stav suprotan stavu revizora :
1. Ne možete govoriti o zaštiti zakona, kao akata koje donosi Narodna skupština, a da pri tome ne znate koji sve zakoni uređuju pitanje kojim se bavite. Ne možete svoj izveštaj zasnovati na zakonu koji potiče iz 2001. godine, ako je posle njega, 2010. godine, donet zakon koji na drugi način uređuje istu oblast, čime je van snage stavio zakon iz 2001. godine. Zar je toliko teško razumeti da Zakon o predškolskom vaspitanju iz 2010. godine dopušta Gradu da poveća osnovicu za obračun plata zaposlenih u predškolskim ustanovama, time i vaspitačicama, iznad onih koje je prema Zakonu iz 2001. odredila Vlada, ako Grad raspolaže sredstvima za to? Da li iko treba da sopstvenim siromaštvom plati tuđe neznanje, letargiju i jednostranost u primeni zakona?
2. Revizor tvrdi da prihodi za komunalne takse za parkiranje motornih vozila nisu „tačni i objektivno iskazani", a da je komunalna taksa za parkiranje motornih vozila pogrešno naplaćivana na račun JP „Parking servis" umesto da se uplati u budžet Grada. On najpre čini logičku grešku tako što naknadu koja se po odlukama Skupštine grada Beograda plaća JP „Parking servis" proglašava taksom, da bi potom zaključio da JP „Parkig servis" i Grad postupaju nezakonito što ove takse ne uplaćuju u budžet Grada. Da bi se odgovorilo na pitanje da li se neki prihod svrstava u takse ili naknade, moraju da se pročitaju još neki zakoni. Naime, bivši Zakon o komunalnim delatnostima, koji je važio u vreme revizije, ovlašćuje Grad Beograd da sam odredi način na koji se naplaćuje cena za komunalne usluge, pa i za parkiranje, isto čini i novi Zakon o komunalnim delatnostima koji važi od 2. decembra 2011. godine, isto proizlazi i iz Zakona o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine.
Čitajući izveštaj revizora čovek, na nekim mestima, ne može da se otme utisku kako živi u sasvim jednostavnom i sporom svetu, bez imalo dinamike, u kome vreme stoji, u kome je svaki ljudski čin striktno normiran i u kome za izlaz iz svakog problema postoji jasan, i uvek i neizostavno - samo jedan propis. U tom idiličnom svetu sve stoji i čeka neko svoje, neodređeno vreme, koje i ne mora doći. Deca sa hendikepom mogu da čekaju na pomoć Grada dok ne ostare, porodilje mogu postati bake dok im Grad ne isplati pomoć, gorivo za zimu može biti nabavljeno i potrošeno i usred maja... Ko tu kome služi i pomaže: ljudi zakonima ili zakoni ljudima?
