Izvor: Politika, 05.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đerdap, srpska Boka
"Klima kod nas u Donjem Milanovcu, najsličnija je klimi Herceg Novog!", kaže Vedranka Babić iz hotela "Lepenski vir". Pogled na Porečki zaliv daje joj za pravo – prva asocijacija je Boka Kotorska. Toliko je na ušću Porečke reke meandar razliven.
Ipak, Dunav je najširi na samom ulazu u đerdapske vratolomije između Karpata i Miroča kuda je, ne čudi, bio i strmoglav Panonskog mora: širina preko šest kilometara! Tu kod Golupca, najveća evropska reka je, u stvari, jezero.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
A odmah se i sužava na nekih dvesta metara tesnaca sa čijeg se isturenog jezika u maticu diže Golubačka tvrđava. Tako će se u nizvodnih stotinak kilometara smenjivati jezera i brzaci, kao da je neko svirao harmoniku ovim stenama dok su još bile vruće: Golubačka klisura – Ljupkovska kotlina, klisura Gospođin vir – Donjomilanovačka kotlina, klisura Kazan – Oršavska kotlina, Sipska klisura – Vlaško-pontijska nizija.
Preteći saobraćajni trougao na kojem se automobil strovaljuje u reku štreca vozača sve vreme puta. Negde ima a negde i nema bankine (lim bio potreban za svinjac, treba razumeti ljude, sirotinja, šta ćeš, brate!), ali je Dunav u vidnom polju bez pauza. Negde je reka skoro u ravni s asfaltom, a opet, na drugim mestima drum se diže na vrh brda odakle je reka nisko, dole, kao traka. Vozili brzo ili sporo, svejedno, put je adrenalinski. Uzbuđenja u vožnji najavljuje ulaz u Golubačku tvrđavu, koji je probijen pravo kroz stenu i središte tvrđave. Dva kamiona ne mogu da se mimoiđu. A zvanično je to međunarodna magistrala.
Potom je opasnost odron kamenja s planina koje se dižu tik uz put. Ispred nas je rumunski vozač nasukao donji postroj na sveže odronjeno kamenje – zatandrljalo je kao da eksplodiraju kamene mine. "Fabija" se posle desetak metara zaustavila. I to ne bi bilo toliko strašno da nisu stali u tunelu!? Ne znamo kakav je običaj kod drugih familija koje dožive kvar u tunelu, ali je kod ove rešenje nađeno bez mnogo raspravljanja: žena je izašla i počela da gura kola. Vozilo se lagano kotrljalo ka kraju tunela. Dvoje dece joj je mahalo sa zadnjeg sedišta i, kao da su uzeli model iz porodice Simpson – tresli su se od smeha.
Vozila je malo, a sela i gradova još manje. Prolazi se nenastanjenim područjem. Golubac ima nešto više od 1.000 stanovnika, Donji Milanovac, realno, ne više od 2.000. Ovo je siromašan i pust kraj. Sablastan je zbog te pustoši, tišine Dunava i planinskih grebena u koje je usečen put. Rumunska strana je drugačija, ne toliko u gabaritima pejzaža koliko u tome što se na svakom kilometru nešto gradi. Kuće se samo čičkaju pored Dunava. Što i ne treba da čudi; oni su postali članovi Evropske unije.
Hotel "Lepenski vir" je osveženje. Neočekivano jeftin (1450 dinara prenoćište s doručkom) i očuvan. Bazen čist, solarijum, sauna – sve radi. Porečki zaliv kada padne mrak ostaje kao obris mirisa. Leta su duga a zime blage, kažu.
Đerdapski tuneli liče na ždrelo ajkule; nisu im svodovi izbetonirani pa štrče škrbotine gromada koje izgledaju kao zubi. Kada se tunel prođe, kao da se izađe iz onih luna-park pećina za vrištanje. Na ovom putu bi mogao da se snima neki srpski "Hari Poter". Predeo ima mistiku i u pogledu i u – vazduhu!
[objavljeno: ]
