Izvor: Vesti-online.com, 01.Feb.2016, 07:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đavolja pitalica

Slušam ga, slušam i krstim se. Njemu se, toliko vekova posle Kopernika, naše Sunce okreće oko njegove Zemlje. To nam njegovo Sunce daje srpski dan, kad izađe i srpsku noć, kad zađe. On je "jedan" ispisano i nije banalna matematička vrednost, nego je načelo brojanja.

Mnogi matematičari i filozofi su od vajkada smatrali da "jedan" ne ulazi u bojanje i uvek su se sporili oko pojma broja "jedan". Da li to "jedan" spada u broj ili je samo princip koji omogućava brojanje? Jedan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kažu, može da bude samo jedan (unikum) - ne proizvodi zbir. I kada je u pitanju, recimo, broj pet, to isključivo znači: pet puta ponovljeno jedan. Sve, dakle, samo posledica "jedinice" koja je princip i omogućava zbir.

Sledstveno, u životu čoveka, kao jedinke ili skupine ljudi, sve je ovo matematički dokazivo, a praktično znači (da stvar prizemljimo) da zbir koji označava, recimo, srpski narod kao malu balkansku etničku skupini ili pak, pak, kao deo kosmološke slike, jeste samo zbir nekoliko miliona jedinica, čiji je On početak, kraj i načelo.

On "jedan" dakle, uzet u ovom filozofskom smislu ne može nikako da bude deo zbira nego ga samo omogućava. On, "jedan" je neophodan, nezaobilazan, instrument zbira koji se, u svojoj ovozemaljskoj banalizaciji naziva narod.

Pa, ako je "jedan", onda je neponovljiv, nema mu ravnog, nije prost broj nego je princip brojanja, načelna veličina koja mu omogućava sve ostalo. Bez čega sve ostalo ne poseduje vlastitu egzistenciju - On je Bog na nebu i zemlji. Sa izuzetkom, naravno, Iblisa - crnog đavola o kome je još u XII veku teoretisao arapski filozof religija, Abdel Kerim Šehristani u njegovoj kultnoj raspravi "O verama i sektama".

Taj Iblis se bio odvažio da apsolutnoj božjoj volji suprostavi formalnu logiku u vidu sedam pitanja, faktički sedam prigovora i sumnji u božansku mudrost. U jednoj sumnji prigovara Bogu da mu je on, Đavo, bio poslušan u svemu, pa ga je Bog ipak, kaznio da bude Đavo samo zato što nije hteo da se pokloni Adamu. A kako da mu se pokloni kada ga je Bog stvorio od blata, a njega, Đavola, od vatre - superiornog materijala. Gde je tu božanska logika i mudrost, pita Đavo?

Iz ove đavolje sumnje u božju mudrost kojoj se ne postavljaju pitanja, istekle su sve potonje devijacije, sekte, verske razmirice i osporavanja božje neupitnosti (sve do ateizma).

Odatle, valjda, i ovaj slučaj današnje Srbije kojom upravlja, ako ne sam (umišljeni) "Bog" na zemlji a ono bar njegova (umišljena) emanacija stvorena od superiorne ideje i materije - vatre i svetla. Dok je ostatak naroda stvoren od blata i pomrčine; sklepan od inferiornog materijala il je, po Šehristaniju, u najboljem slučaju, samo zbir jedinki kojima je On načelo i razlog postojanja.

Nastavak na Vesti-online.com...