Izvor: Radio 021, 01.Mar.2015, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đački rančevi teški kao džakovi cementa
Uzeti 400 grama "Čitanke", dodati 600 grama radnih listova, dopuniti ukoričenom sveskom teškom 450 grama, pa sve staviti u školski ranac. I eto tek literature za jedan od četiri ili pet časova đaka trećeg razreda jedne osnovne škole.
Raspored nalaže da svake srede jedna mala Milica na pleća natovari tačno 5,7 kilograma knjiga, svezaka i opreme za fizičko, pa pravac u školu, pišu Novosti.
A njen ranac, kada je prazan, težak je tek oko kilogram. Vršnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << iz razreda imaju još veće, a samim tim i teže torbe. Čak ni torbe prvaka nisu mnogo lakše. Dešava se da za srpski jezik imaju po tri različite radne sveske. Moraju da nose opremu za fizičko, pribor za crtanje, udžbenike, radne sveske i listove... Nastavnici često traže već u prvom razredu tvrdo ukoričene sveske. I kada se sve to natovari na leđa deteta koje ima sedam ili osam godina, ne čudi što mu kičma pod teretom počne da se krivi.
Otuda je sasvim logičan podatak Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" da 15,4 odsto dece ima neku vrstu deformiteta kičme. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, osnovci ne bi smeli da nose na leđima više od deset odsto od svoje ukupne težine. A kod nas i deca od 25 kilograma uprte na leđa ranac težak pet kilograma.
"Iako u školi koju pohađa moja ćerka postoje ormarići, u njima drže blok za likovno, rešene kontrolne zadatke i drugi komplet knjiga. Sve iz čega uče ili gde rešavaju zadatke moraju da nose sa sobom. U prvom razredu smo se supruga i ja smenjivali, pa je uvek neko pratio do škole i čekali smo je posle časova, da ne bi nosila tako težak ranac. Ali ne možemo više da izlazimo sa posla, tako da sada ranac nosi sama", kaže otac Milice sa početka teksta.
Slično je i iskustvo Nikole Andrića iz Beograda, čiji sin Matija u četvrtom razredu muči istu muku sa preteškom torbom. Kada sa rancem na leđima stane na vagu, zavisno od dana, teži je od četiri do 6,5 kilograma.
"Najgore je bilo u prvom i drugom razredu dok je Matija imao celodnevnu nastavu. Tada smo ponedeljkom sve knjige, sveske, opremu za fizičko, pribor za likovno i ostale potrepštine nosili u školu. To je, iskreno, i meni preteško, a ne detetu. Onda bi tokom nedelje on nosio mali ranac, u kome bi samo poneo sveske, ako treba da napiše neki sastav ili reši zadatke. Većinu obaveza završavao je u školi. A onda petkom, ponovo sam "selio" sve njegove stvari iz škole. Opet bih se natovario baš svim knjigama i sveskama i opremom, koji su tokom vikenda stajali kod kuće", priča ovaj otac.
Hoće li ograničavanje broja stranica olakšati torbe?
Da bi bar malo đacima olakšali muke, predstavnici Ministarstva prosvete odlučili su da novim zakonom o udžbenicima ograniče broj stranica koji školske knjige mogu da imaju. Sada, na primer, u petom razredu, samo osnovni komplet udžbenika za peti razred jednog izdavača ima 2.398 stranica, za šesti razred obim je 2.859, za sedmi 3.069, a za osmi 3.353 stranice.
"Novi zakon o udžbenicima predviđa ograničenje obima udžbenika, a precizna uputstva biće određena podzakonskim aktima. Tražimo da se dete gleda kao celina, a ne da svaki nastavnik u obzir uzima samo svoj predmet i traži po tri-četiri udžbenika. Zatražićemo da struka da svoj sud da li je za svaki predmet potrebno toliko literature i u tolikom obimu, kao i da li će sva deca morati sve da nose", objašnjava pomoćnica ministra prosvete Zorana Lužanin.
Svi detalji o obimu i težini đačke literature biće pripisani Planom udžbenika, kao podzakonskim aktom. Tu će striktno biti određeno koliko koja knjiga može da ima maksimalno stranica ili kolika bi bila najveća težina.
Izdavači se bune
Izdavači se bune što će obim knjiga biti ograničen, a Zorana Lužanin objašnjava da će sve informacije preko minimuma, koji će biti u udžbeniku, moći da se nađu u elektronskom dodatku.
