Izvor: Kurir, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ĐAVO IM DAO ŠANSU
Ukoliko Đavolja varoš postane svetska atrakcija, meštani okolnih sela kažu da neće bataliti stočarstvo i za život početi da zarađuju turizmom
KURŠUMLIJA - Đavolja varoš, čudo prirode, na najboljem je putu da postane svetska turistička destinacija. Stanovnici okolnih sela, koji su uglavnom živeli od stočarstva, odavno su prodali stada zbog vukova koji su im nanosili veliku štetu. O turizmu ne razmišljaju jer su naučili da zarađuju motikom. Ipak...
Mehane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Đake, Trpeze, Prolom i Ivan Kula su sela raspoređena oko Đavolje varoši. U njima živi veoma malo, uglavnom staračkih domaćinstava. Ovi gorštaci ne čitaju novine, a televiziju gledaju pomalo pre spavanja. Čuli su oni da se priča o đavolima, ali ne vide baš sebe u toj priči.
- Sve što imam stekao sam sa svoje dve ruke. Teškim radom, od jutra do sutra, po kiši, vrućini, snegu i mrazu. Ja samo tako znam da živim. Ako ima hleba bez motike, ja za to ne znam - priča Radoslav-Mujo Vučinić (76) iz Đaka, čiji pašnjaci počinju odmah iznad čuvenih kula.
Mujo izgleda veoma vitalno. Kaže da je tome doprineo život u prirodi, konstantan rad i planinska zdrava hrana. Seljaci ustaju veoma rano, pa prvo u štalu, pa u svinjac pa u kokošinjac, kad se sve to „naredi“, tek onda u kuću, na kafu, jednu rakiju i na doručak.
- To je moja rekreacija i jutarnja gimnastika. Dok sam bio mlad, svake godine sam ručno kosio po deset hektara livada, znaš li ti koliko je to - pita Mujo i nastavlja:
- Svuda oko mene voće. Pojedem krušku, jabuku, šljivu, eto vitamina. Kad se radi, mora dobro i da se jede. Ako se kosi, mora da se jede jaka hrana, slanina, ona daje snagu.
Mujo tužno konstatuje da je stočarstvu došao kraj.
- Gotovo je. Sela su prazna. Za dvadeset godina ovde neće biti žive duše. Mladi su otišli za boljim životom. I treba. Ako sam se mučio ja, ne moraju i moja deca i unuci. Radim, mučim se, čuvam stoku a onda dođe vuk i odnese. Ta „rđa“ mi je zagorčavala život od kako pamtim - žesti se.
Možda će Đavolja varoš promeniti ovakvu sliku. Možda Mujo Vučinić, pod stare dane počne da se bavi turizmom. Što da ne![ antrfile ]
NISU TU ČISTA POSLA!
Pitam ga kako je nekad izgledala Đavolja varoš? Mujo ističe da ima promena, neke kule se smanjuju, druge rastu, ali proces je veoma spor.
- Sazidao sam podrum od najboljeg kamena i posle trideset godina počeo je da se ruši. Ove kule, da im je neko ugradio armaturu „dvanaesticu“, do sada bi se srušile. Nisu tu čista posla. Neki đavo ih drži. Otkud ja znam šta. Samo nije normalno da ih nije srušio ni zemljotres, a moja kuća je napukla - objašnjava Mujo i pokazuje rukom na prvu kulu.
- Ajde, objasni ti meni. Ova kula ima 15 metara. Na vrhu nije šira od tri’es santima, a drži onoliku kamenu kapu. Kako to? Tu je nečastivi umešao prste.
