Izvor: Politika, 08.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divovi hodaju na zubima
Da bi preživeli surovu zimu, morževi pod kožom imaju sloj sala debeo oko osam centimetara
Pola godine u ledenim vodama Beringovog i Čukotskog mora, a pola na santama leda i stenovitim obalama Sibira i Aljaske - takav je život pacifičkog morža. Ovaj stanovnik severnog polarnog kruga prepoznatljiv je po kljovama kojima se pomaže kada se iz vode penje na ledene sante. Kljove imaju i mužjaci i ženke. Morževi pripadaju familiji Odobenidae, ili, u prevodu sa grčkog: životinje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje hodaju na zubima.
Divovi sa severa, čiji mužjaci mogu dostići težinu od 1.800 kilograma, imaju sitne oči i slab vid, nemaju ušne školjke, a na njušci imaju osetljive brkove, koje im služe kao čulo dodira. Da bi preživeli surovu zimu, morževi pod kožom kriju sloj sala debeo oko osam centimetara. Koža mladunaca je tamna, a što je životinja starija, koža je sve bleđa. Kad morž zaroni u ledenu vodu da bi pronašao hranu, sva krv se sjuri u njegove unutrašnje organe. Zbog toga je, neposredno po izranjanju, koža životinje bleda, skoro bela. Boja se vraća postepeno, posle grejanja na toplim sunčevim zracima.
Tragajući za hranom, morž može da zaroni i do 100 metara duboko, a ponekad pod vodom ostane skoro pola sata. Da bi pronašao svoju omiljenu poslasticu - školjke, mlazevima vode koje ispušta kroz nos rasteruje pesak sa morskog dna ili kljovama kopa po njemu. Voli da jede i morske krastavce i rakove, često napada mlade foke, dok ribu izbegava.
Led Beringovog mora zimi se skoro i ne vidi od krda morževa koji se izležavaju na njemu. U aprilu, kad led počne da se topi, ove životinje se sele ka severu, a leto provode u Čukotskom moru, gde još ima ledenih santi. Pred zimu, u oktobru, vraćaju se na jug.
Sezona parenja traje celu zimu, od decembra do marta. Mužjaci se udaraju kljovama boreći se za naklonost ženki, koje ih posmatraju izležavajući se na santama leda. Iako su polno zreli već sa pet godina, sve dok ne navrše petnaestak godina ne mogu da se suprotstave snažnijim konkurentima. Pobednik ima privilegiju da se pari sa više ženki. Tri do četiri meseca posle parenja, oplođeno jajašce miruje, a zatim se fetus razvija još jedanaest meseci. Mladunci se rađaju krajem aprila ili u maju.
"Beba", dugačka oko metar i teška sedamdesetak kilograma, rađa se na santi leda i odmah može da pliva. Ipak, dugo će zavisiti od majke, koja će je dojiti u sledeće dve godine. Uprkos niskom natalitetu, populacija pacifičkih morževa, koju čini oko 200.000 životinja ne pokazuje znakove smanjivanja, pošto ove krupne i snažne životinje, osim orki i polarnih medveda, nemaju prirodnih neprijatelja.
D. D.
[objavljeno: 08.12.2006.]
