Izvor: Blic, 23.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divlji vepar ljubi dedu
Divlji vepar ljubi dedu
NEGOTIN - Kada Dušan Nocić iz Braćevca izvede u šetnju svog ljubimca Cvetka, u selu nastane prava bežanija. Seoski kerovi podviju repove i šmugnu u zaklon, a Braćevčani u širokom luku obilaze Dušana i njegovog ljubimca. Kako ne bi kada je Cvetko divlji vepar, težak oko 150 kilograma. Dušan ga je kao jednomesečno prase od pet kilograma spasao od lovačkih pasa i u svom dvorištu ga čuva već dve godine.
- Doveo sam ga kući, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zalečio, i od tada me svuda prati. Zajedno idemo u šetnju i u lov. Vrlo je inteligentan, razume više od sto naredbi i sluša sve što mu kažem - hvali Dušan svog Cvetka.
Iako spada u opasnu divljač, vepar nikada nije nasrnuo na svog zaštitnika. Dušan mu slobodno stavlja šaku u usta, iako zna da Cvetko bez problema precvikuje drvo debljine ruke. Kada mu izda naredbu 'ljubi dedu', na opšte zaprepašćenje, Cvetko se podiže na zadnje šape, prednjim šapama se osloni na Dušanova ramena, a glavu nežno položi na Dušanovo rame.
- Malo je ljubomoran, pa kad mi neko priđe, on zauzme borbeni stav. Ne voli kerove, ni živinu. Zato ga vežem lancem kad izađemo iz dvorišta. Izvedem ga do prodavnice, kupim mu sok, dam mu šećer. Pivo ne voli - veli Dušan.
Cvetko je, dok mu je težina i veličina dozvoljavala, živeo u kući Nocića, a kada je narastao morali su da ga presele u svinjac. Kada ga puste u dvorište Cvetko veselo skakuće i voli da igra fudbal. Lopta mu, doduše, kratko traje, jer je kljovama brzo probuši.
S. Jurasović
