Izvor: Politika, 15.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divlje šljunkare sakate Drinu
Dok nadležni inspektor uverava da stanje "nije zabrinjavajuće", nestaju biljke, ribe i divljač, a sve teže je i ljudima u okolnim naseljima
Loznica – Zbog dugogodišnje nekontrolisane i nelegalne eksploatacije šljunka i peska u koritu i priobalju reke Drine, dešavaju se nepopravljive posledice, koje će tek da se pokažu u punoj meri.
Međutim, uništavanje obale i dalje traje, zatire se celokupna flora i fauna, a ugrožena su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i obližnja naselja.
Loznička opština od toga trpi ogromnu štetu, a vlasti imaju velikih poteškoća da spreče ovaj "biznis" i da tačno utvrde o kojim količinama se radi.
Sigurno je samo da nisu male, što dokazuju i reči predsednika opštine Vladimira Andrića, koji je nedavno oštro istupio protiv divlje eksploatacije šljunka i peska...
U pokušaju da istražimo ovu pojavu, u JVP "Srbijavode" saznajemo da "kontrola eksploatacije na ovom vodotoku praktično ne postoji" i da je "veliki broj preduzeća vrši bez posedovanja saglasnosti". Prošle godine je samo jedna loznička firma imala saglasnost za eksploataciju na Drini, a protiv dve je podneta prijava za privredni prestup. Na terenu je, međutim, bilo mnogo više onih koji su kopali gde su hteli, što se može lako videti u priobalju.
Priča se da su "šljunkari" zemlju kraj Drine plaćali dvadesetak evra po aru i da je bilo slučajeva da jednostavno uđu u nečiju njivu i kopaju. Nije ni retkost da pecaroši odu kolima do reke, ali da tamo ostanu zarobljeni, jer put kojim su došli bude u međuvremenu prekopan. Dešavalo se da ribolovci i kupači jedva izvuku živu glavu kad u koritu reke upadnu u rupe kojih tu do juče nije bilo. Ali, najveća tragedija je u tome što biljni i životinjski svet Drine nikada više neće biti onakav kakav je bio i kakav smo nasledili od predaka. A račun ćemo polagati potomcima.
Prijave bez rezultata
Dragan Radišić, republički vodoprivredni inspektor u Šapcu, inače nadležan za ovo pitanje, za "Politiku" kaže da "nije to toliko zabrinjavajuće" i da "Loznica uopšte nije kritična":
– Bespravna eksploatacija može podrazumevati samo nekoga ko se time ne bavi već napuni nekoliko kamiona i pobegne. Drugo su firme koje su godinama imale saglasnost i godišnje dozvole, pa kad im 31. decembra isteknu, nađu se u vakuumu dva-tri meseca, dok ih ne dobiju opet. Neko i duže... Takvih firmi nema više od četiri-pet i glavni je problem što deo susedne Bosne i Hercegovine "prelazi" na našu obalu. Nelegalna eksploatacija se uglavnom i odvija u tim delovima – tvrdi vodoprivredni inspektor Radišić, jedini u Mačvanskom okrugu, žaleći se da sam "pokriva" osam opština, a Drinu skoro do Bajine Bašte.
Radišić objašnjava da se protiv svih koji nemaju uredne dozvole podnose prijave za privredni prestup. Tvrdi da je i na lozničkom području takvih prijava bilo, ali ni na naše insistiranje nije želeo da odgovori koliko tačno, uz napomenu da njegova služba ne proverava izvađene količine. Razgovor zaključuje tvrdnjom da je poslednji put loznički deo Drine obišao prošle sedmice i da je "stalno na terenu".
Oni koji se svakodnevno sreću sa unakaženom obalom jesu ribolovci. Kao strastveni zaljubljenici u Drinu, njena prirodna bogatstva i lepote, naravno, oni ne dele Radišićevo mišljenje da besomučna eksploatacija šljunka koji je priroda stvara milionima godina – nije zabrinjavajuća.
– Ovakvim vađenjem materijala uništava se riblja ikra, razaraju riblja plodišta. Problem nastaje i što riba ulazi u zaostale rupe – gde ostaje zarobljena i ugine. Na mnogim mestima ne može, ne samo da se peca, već ni da se priđe reci. Nekontrolisanim kopanjem ugrožene su lokacije Tubići, Šepački most, Branjevo, Mladenova šuma, Žuto brdo, Jelav, Lipnički Šor... Drugačije bi bilo da se te površine zatrpavaju ili planski pretvaraju u ribnjake. Ovako se razara korito Drine i menja njen tok – kaže diplomirani inženjer ribarstva Milan Đenadić, upravnik ribolovnog područja OOSR "Drina" iz Loznice.
"Šljunkari" su sa obala oterali i divljač. Slaviša Mijić, lovac iz Lozničkog Polja, kaže nam da je na mestu njiva sad "površina Meseca" jer je "sve prekopano i nema ni pet ari nekadašnje zemlje".
– Bilo je puno fazana, zečeva, srna... Zbog intenzivnog šljunkarenja sve ih je manje. Lovište je toliko izmenjeno da fazan nema šta da jede, a, pošto je kopanjem teren spušten, kad nadođe voda divljač nema gde da se skloni. Obraćali smo se nadležnima, ali nema volje da se to reši. Nismo protiv kopanja, ali to mora da se čini planski, jer ovako radi ko šta hoće.
Probijeni zaštitni nasipi
Lipnički Šor je jedno od najugroženijih mesta. Tamošnji odbornik Miroslav Despotović kaže: "Kopa se i do dva kilometra u dubinu priobalja, pa zaštitni nasip, u slučaju velikih poplava, nema više neku ulogu. U slučaju velikih voda, reka bi došla do kuća i ugrozila velike površine poljoprivrednog zemljišta. Kopanjem bez ikakve saglasnosti napravljen je opšti haos a kamioni i mehanizacija uništiše puteve za čiju su obnovu građani davali novac".
Vađenje materijala iz reke, kako smo saznali, nije u nadležnosti ni jedne od opštinskih inspekcija, pa ni one za zaštitu životne sredine. Zato se opština obratila republičkim organima i ministarstvima, da preko svojih inspekcija, a pre svega vodoprivredne, preduzmu nešto, kaže opštinski inspektor za zaštitu životne sredine Zoran Erić.
– Problem su neraščišćene stvari u katastru, jer je reka menjala tok, pa je bosanska zemlja na našoj strani i obratno. Zato i ne može da se radi sanacija terena i preduzmu mere da se stanje reguliše. Potrebna su i odobrenja ministarstava i njihovo usaglašavanje sa BiH, jer je Drina granična reka – kaže Erić.
Loznica je, inače, tražila da joj se vrati, pre dve godine ukinuto, mesto vodoprivrednog inspektora, ali poznavaoci prilika ističu da ni sa njim stanje nije bilo mnogo bolje. Ožiljci na drinskoj obali su takvi da je neverovatno da to nikoga ne podstiče na ozbiljnu akciju. Kako nam je većina sagovornika rekla, ništa se ne preduzima, jer ili neko neće da se zamera šljunkarima, ili ima koristi. Dok se to ne reši, Lozničani će i dalje znati imena firmi ili pojedinaca koji se bave ilegalnim šljunkarenjem (izričito su tražili da ih ne navodimo) jer je, kako kažu, tema "osetljiva" i "nije zdrava".
Saša Trifunović
[objavljeno: 15.03.2007.]
.jpg)
