Izvor: Politika, 16.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divlja ovca sa Altaja
Na visoravnima centralne Azije, sa kojih vidik puca nadaleko, živi divlja ovca poznata pod imenom argali. Stada ovih divljih ovaca, najkrupnijih na svetu, slobodno lutaju nepreglednim livadama oko reke Irtiš i napasaju se travom sa padina Altaja, Himalaja i Tibeta.
Stada argalija mogu imati i do stotinu ovaca, ali su mužjaci i ženke razdvojeni, osim u sezoni parenja. U stadu su divlje ovce bezbednije. Kad naiđe grabljivac, lako će se dati u trk. Međutim, ako je argali usamljen, retko će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokušati da pobegne: obično ostaje nepomičan, čekajući da opasnost prođe.
Da bi se zaštitili od grabljivaca - vukova, snežnih leoparda i leoparda - ženke i mladunci naseljavaju više predele, na kojima je izbor trave oskudniji.
Za razliku od njih, hitronogi mužjaci, koji lako mogu da umaknu neprijatelju, napasaju se sočnom travom sa nižih padina, ali ni oni ne silaze niže od 1.000 metara nadmorske visine. Zbog teških uslova života, argali u divljini ne živi dugo - najduže desetak godina.
Argali menja runo dva puta godišnje. Letnja dlaka mu je kratka, tamnobraon, dok je zimsko runo svetlije i duže. Visoke oko metar i 20 centimetara, a teške i do 180 kilograma, ove divlje ovce posebno su prepoznatljive po velikim uvrnutim rogovima. Imaju ih i mužjaci i ženke, samo što su kod mužjaka nešto duži - ponekad i do 190 centimetara!
Ovaj ukras na glavi argali ne koristi za odbranu od grabljivaca. Rogovi su tu da bi se ponosni vlasnik šepurio i pokazao pred drugim mužjacima svoju snagu. U sezoni parenja - krajem jeseni ili početkom zime - planinski visovi odjekuju od sudara rogova mužjaka koji se bore za prevlast. Pobednik ima pravo da bira ženku, a često se dešava da napravi i ceo harem.
Pet do šest meseci kasnije, s proleća, ženka se odvaja od stada i na svet donosi jedno ili dva jagnjeta. Majka i novorođenče provode nekoliko dana sami: dok ovca pase kako bi njeno mleko bilo što hranljivije, mališan leži očekujući njen povratak. Zrelost će dočekati samo najotporniji i najkrupniji mladunci. Zbog toga je mleko argalija veoma masno, bogato proteinima i antitelima koji će omogućiti jagnjetu da brzo odraste i ojača. Već posle četiri meseca jagnje prestaje da sisa, a mesec dana kasnije napušta majku i udružuje se u stado sa vršnjacima. Sa njima će, kroz igru, naučiti kako da se ponaša da bi opstalo u surovoj divljini.
D. D.
[objavljeno: 16.03.2007.]
