Izvor: Blic, 13.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divlja gradnja ugrozila rezervat
KOPAONIK - Neodlučnost nadležnih državnih organa da reše problem bespravno podignutih objekata u Nacionalnom parku Kopaonik, kojih ima 150 vodi, prema rečima Dragana Karovića, direktora tog preduzeća, vodi ka ekološkoj katastrofi ovog prirodnog rezervata pod zaštitom države.
Novi Zakon o planiranju i izgradnji dao je, kaže Karović, mogućnost svim vlasnicima bespravno podignutih objekata na Kopaoniku da legalizuju objekte, što podrazumeva otkup zemljišta i zaključenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kupoprodajnih ugovora između države i vlasnika nelegalnih vikendica, obezbeđenje upotrebne i građevinske dozvole. Sve to, kako napominje direktor Karović, treba da rezultira adekvatnim obeštećenjem države i sređivanje trenutnog urbanističkog haosa na ovoj planinskoj lepotici.
- Na prste jedne ruke mogu se pobrojati svi vlasnici nelegalno podignutih objekata na Kopaoniku koji su legalizovali svoje objekte. Najveći broj onih koji su za sebe i svoje porodice ovde bespravno digli objekte od nekoliko desetina do nekoliko hiljada kvadrata gotovo da i ne pomišlja na poštovanje zakona. Prećutnu podršku daju im nadležne inspekcijske službe, koje ne čine ništa na rušenju divlje gradnje na krovu Srbije - kaže Karović.
U JP Nacionalni park ističu da najveće divlje naselje Lisina - Čajetinska česma, koje se nalazi u neposrednoj blizini turističkog kopleksa hotela i odmarališta na Kopaoniku, sa preko 1.900 bespravno podignutih objekata, predstavlja potencijalnu opasnost za ovu planinu. Veliki problem tog naselja je nerešeno pitanje regulacije otpadnih voda, centralne deponije...
Otpadne vode i druge fekalije se, prema rečima Radoslava Novčića, biologa Nacionalnog parka Kopaonik, direktno izlivaju u šume i pašnjake zagađujući tako ekosistem Kopaonika. Zbog zagađenosti vode, zemlje i delom vazduha, na Kopaoniku je ugrožen opstanak 1.350 biljnih i preko stotinu životinjskih vrsta. Zbog toga su, kako ističe Novčić, prema odluci Uneska prirodni rezervati Kopaonika Kozje staze, Vučjak, Jankove bare, Barska reka, Gobelja, Metodje, Jelak, Duboka, Jelovarnik pod režimom zaštite I, II i III stepena.
- Ako država bude i dalje oklevala sa sankcijama, a pre svega sa odlaganjem rušenja objekata divlje gradnje na Kopaoniku, ovaj prostor će se pretvoriti u feude srpskih tajkuna. Najupečatljiviji primer lošeg odnosa državnih organa prema velikom prirodnom blagu Kopaonika je odluka Ministarstva finansija da 2,5 hektara na lokaciji Jaram ustupi za izgradnju etno naselja jednoj privatnoj beogradskoj firmi - kategoričan je Karović.
