Izvor: Blic, 07.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divac za 'Knjaz' nudi sto miliona evra
Divac za 'Knjaz' nudi sto miliona evra
Košarkaš Vlade Divac objavio je da ne odustaje od namere da dokapitalizacijom postane većinski vlasnik aranđelovačke fabrike vode i bezalkoholnih pića 'Knjaz Miloš', najavljujući ukupna ulaganja od oko 100 miliona evra u naredne dve godine. Njegovi pravni savetnici, koji se pozivaju i na zaključke Ministarstva privrede, kažu da bi trebalo onemogućiti istovremeni proces preuzimanja akcija ove kompanije u kojem učestvuje četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ponuđača, ali u Komisiji za hartije od vrednosti odgovaraju da će o sudbini 'Knjaza' odlučivati sami akcionari.
- Ostajem pri svojoj ponudi za dokapitalizaciju 'Knjaza Miloša', a jedini razlog je moja želja da moja deca ovde žive i da moje investicije budu vezane za Srbiju - rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Divac.
On je pozvao predstavnike države, koja raspolaže sa 40 odsto kapitala 'Knjaza Miloša', da se oglase da li odustaju od dogovora o dokapitalizaciji.
- Ukoliko potpisnici memoranduma smatraju da dokapitalizacija više nije najbolje rešenja za 'Knjaz Miloš', ja se odmah povlačim - naglasio je Divac.
Zvonimir Nikezić, predsednik konsultantske kuće 'Ces Mekon' koja zastupa Divčevu firmu 'Mag 12LLC' (Divac je stoprocentni vlasnik ove firme koju je i osnovao upravo zbog kupovine 'Knjaza'), istakao je da je Divac zainteresovan za dokapitalizaciju kojom bi postao vlasnik 51 odsto akcija, uz odgovarajuće investicije i socijalni program. On je rekao da su, iako spadaju u domen poslovne tajne, procene da bi Divac uložio najmanje 100 miliona evra, ali i napomenuo da je, budući da menadžment 'Knjaza' ima procenu vrednosti kapitala ove firme iz 2002. godine, neophodna nova procena, nakon čega bi se precizno znala visina Divčevih ulaganja.
Ko ima prednost
Sanja Graić-Stepanović, pravni ekspert 'Ces Mekona', istakla je da dokapitalizacija ima niz prednosti u odnosu na preuzimanje preduzeća jer podrazumeva ne samo kupoprodaju akcija, već i investicije i socijalni program. Ona je istakla da se u postupak dokapitalizacije ušlo još u oktobru 2003. godine, kada je Skupština akcionara 'Knjaza' donela odluku o dokapitalizaciji, nakon čega je 20 jula 2004. godine Divac potpisao izjavu o saglasnosti, zatim 6. avgusta memorandum o razumevanju sa 'Knjazom' , ali i Agencijom za privatizaciju, a poslednji korak je potpisivanje pisma o namerama od 3. septembra, koje je juče upućeno i Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu privrede.
- Dakle, Divac i menadžment fabrike nisu ni na koji način prekršili odredbe memoranduma, a očekujemo i da država poštuje dogovoreno. S obzirom da je u međuvremenu započet paralelni pravni proces pred Komisijom za hartije od vrednosti, smatramo da osim što je u kvalitativnom smislu dokapitalizacija bolja, ona ima prednost i po pravničkom principu, da je u prednosti proces koji je prvi započeo. Dakle, moguće je realizovati i jedno i drugo, ali se mora znati šta ima prednost - tvrdi Stepanović, dodajući da je pokretanje drugog postupka za prodaju akcija ove fabrike unelo pravni haos i nesigurnost pre svega među male akcionare.
Memorandum nema pravno dejstvo
Iako je istakla da ne postoji zakon koji to reguliše, ona se pozvala na mišljenje Ministarstva privrede, koje kaže da ova dva procesa ne smeju da teku paralelno, i izrazila očekivanje da će se tek nakon okončanja dokapitalizacije (ostavljen je rok od 60 dana od potpisivanja pisma o namerama od 3. septembra) ići na preuzimanje akcija koje je odobrila Komisija za hartije od vrednosti.
Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, tvrdi da ovakvo tumačenje Divčevih zastupnika nema pravni osnov, niti može zaustaviti proces preuzimanja akcija koji je započet pred ovom institucijom.
- Dokapitalizacija je stvar uprave preduzeća, a preuzimanje je stvar akcionara. Ako akcionari ne žele da prodaju akcije, oni ne moraju ići na berzu i neće postojati paket od 25 do 40 odsto akcija, koliko je propisano pri preuzimanju. Dakle, sami akcionari će odlučiti o sudbini preduzeća - tvrdi Štimac, napominjući da su oni koji daju ponudu za preuzimanje u nepovoljnijem položaju jer zakon predviđa da, ako počne preuzimanje, oni ne mogu da učestvuju u eventualnoj naknadnoj dokapitalizaciji, niti kupovini akcija na berzi.
Ekonomista Milan Kovačević objašnjava da su Divac i njegov tim po svemu sudeći zakasnili jer dokapitalizacija počinje tek nakon dobijanja saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti, koju oni nisu još ni tražili.
- To što su oni potpisivali nekakve sporazume i memorandume nema pravno dejstvo. Komisija je prvo dala saglasnost za preuzimanje akcija, i to znači da dokapitalizacije sada neće ni biti. Ne vidim da su Divac i njegova firma imali smetnje da ranije obave sve formalnosti pred Komisijom, ali to očito nisu učinili. U međuvremenu je uprava preduzeća onemogućavala male akcionare da prodaju akcije na berzi jer je direktor odbijao da potpiše prospekt o prodaji. Zato je novi Zakon o hartijama od vrednosti i omogućio da se može Komisiji dati javna ponuda za kupovinu preko 25 odsto akcija. Tek po okončanju preuzimanja moguća je dokapitalizacija, ali sa novom strukturom vlasništva i po novoj odluci akcionara - kaže Kovačević. On napominje da je Divčeva firma morala izaći sa jasnom ponudom cene, što je izostalo, a to sve stvara mogućnost da mali akcionari budu prevareni.
Država muti vodu
- Državne institucije prave mutnu vodu, pokušavaju da utiču na male akcionare i ponašaju se kao većinski vlasnici, iako imaju 40 odsto akcija i obavezu da ih što bolje prodaju bilo putem berze, aukcije, tendera ili udruživanjem sa malim akcionarima. Ukoliko se neko odluči na sprečavanje preuzimanja mimo zakona, sprečavanjem akcionara da prodaju akcije ili nagovaranjem zainteresovanih kupaca da odustanu, čeka nas novi spor poput 'Parking servisa' ili 'Telekoma'. Mislim da je krajnje vreme da se država uozbilji.
Katarina Preradović
