Izvor: Blic, 24.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Disperzivnost
Današnja civilizacija specifična je po tome što je iz prethodne hladnoratovske epohe, koju je karakterisala kalkulisana „ravnoteža" straha medu supersilama, prerasla u civilizaciju rasterećenu svake ideje o ravnoteži i svake mogućnosti da se strah stavi pod kontrolu.
Ako je svaka civilizacija samo proizvod duge borbe protiv straha, od demona prirode i predaka, pakla, kuge ili Turaka, što se objašnjava slabom tehničkom opremljenošću protiv nasrtaja preteće okoline, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uprkos neviđenom tehnološkom napretku objasniti savremenu vladavinu straha?
Dominantno uverenje da se budućnost temelji isključivo na moći kapitala, deluje poptpuno obeshrabrujuće za mnoge ljude. Štaviše, nedvosmislena transparencija savremenog sveta, koji u svojoj ogoljenosti otkriva „interes" kao vrhovnog organizatora društvenog komuniciranja i kao optimalno merilo vrednosti, predstavlja najbogatiji izvor anksioznosti sa kojim se svakodnevno suočavamo. Ako tome dodamo i sveprisutno produkovanje klime neizvesnosti, u kojoj se pokazuje da nam više ništa, pa čak ni stručnost ili iskustvo ne garantuju da ćemo zadržati posao, da ćemo biti u stanju da otplatimo kredit ili da ćemo uprkos trudu i potrebi za bliskošću naći adekvatnog partnera, postoji li nešto što nije izvor najdubljeg straha?
Ako uz sve ovo imamo u vidu i katastrofični diskurs koji promovišu mediji, od ptičjeg gripa, najavljivanih zemljotresa, terorističkih napada, pošasti zvane starost ili pretećih meteora, onda je jasno da je ova epoha destabilizovala ideju ljudskog integriteta u njegovim ključnim konstituensima. Jer svaka epoha se hrani nekom vrstom straha, ali samo u ovoj strah je kao i informacija, disperzivan, raspršen i sveprisutan, i samo danas strepnja se ne može locirati ni za šta posebno, budući da je postala amblem koji obeležava sve što nas okružuje.
Disperzivnost straha, međutim, rezultira zaziranjem koje leluja od hrane do bližnjih, pokazujući da je savremeni čovek uprkos tehnicističkom univerzumu, u mnogo tragičnijem položaju od svog primitivnog pretka.
