Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Avg.2014, 19:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diskriminacija žena - pravilo?
Različita istraživanja pokazala su da su retke oblasti života u kojima žene nisu diskriminisane, ili bar drastično više diskriminisane od suprotnog pola.
Žena najčešće radi dva posla s punim radnim vremenom – u kući i na radnom mestu – i na oba se susreće sa problemima, pa i sa zlostavljanjem. Ipak, taj položaj žena nije karakterističan samo Srbiji.
Oglasi za posao, naime, uglavnom izgledaju ovako:
-potrebna mlada ženska osoba
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
-potreban direktor
-minimarketu potrebna devojka za rad
-traži se komercijalista
Uočavate li razliku? Prema zakonu o radu, ali i nizu drugih zakona, uredbi i propisa, apsolutno je zabranjena svaka vrsta, u ovo slučaju, rodne diskriminacije. Ipak, zakon je jedno, a praksa, često, sasvim drugo.
Iako Srbija ima dugu tradiciju ženskih pokreta, naročito u Vojvodini, većinom su takvi pokreti bili vezani za antifašističke i antiratne ideje. Ipak, vremenom, menjaju se i stavovi, tako da se danas ženski pokreti kod nas, vezuju za dva najveća problema. Prvi je svakako nasilje u porodici, kojima su žene češće izložene.
"Žene su u periodu tranzicije češće te koje gube posao, plaćene su manje za isti posao, sa istim kvalifikacijama u odnosu na muškarce", ukazuje Dragana Todorović, ekspertkinja za rodnu ravnopravnost.
Ali činjenica da su žene najveća marginalizovana grupa, nije samo srpska svojima.. Svetlana Tanurdžić proputovala je svet od Indonezije, do Norveške. Prema njenim rečima, slika žene u Indoneziji razlikuje se one na koju smo navikli.
"Ona je stalno nešto na ulici, trebi neki grašak, smeje se, šeta decu, po ulici, rodiće dvoje, troje, ne pita se ništa, a i da se pita nema šta da kaže, nije dovoljno ni išla u školu".
No, i svest o položaju i pravima žena menja se u zavisnosti na kojem delu planete se u tom trenutku nalazite, ali i stepena razvijenosti društva.
Svetlana dodaje i da je Skandivija je za ženska prava i rodnu ravnopravnost najbolja na svetu, jer ne postoji segment života u kome žena nije zastupljena.
"Žene su te koje vode sve, ako izađete sububotom, videćete očeve, gomilu očeva sa kolicima i bebama, jer i mame moraju da odmore, sve, apsolutno sve što radi majka, radi i otac", navodi ona.
U Srbiji, zakon o ravnopravnosti polova donesen je tek 2009. godine, a u njemu se, makar deklarativno, zalaže za rodnu ravnopravnost i regulišu se neke od najkarakterističnijih oblasti života u kojima je žena diskriminisana.
"I u našem društvu postoji mnogo predrasuda oko toga šta feminizam jeste i šta znači i šta je ženski pokret. Vrlo često se dešava da žene same kažu ja se zalažem za bolja prava i ravnopravnost polova, ali ja nisam feminiskinja, a zapravo to upravo to znači", kaže Dragana Todorović, ekspertkinja za rodnu ravnopravno
Promena je pak složena i nijedna pojedinačna mera neće automatski dovesti do nje, već je neophodno postojeći okvir uvažiti i primeniti. Pitanje je samo da li to znači da bi žene trebalo ponovo da izađu na ulice i zatraže svoja prava.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
