Izvor: B92, 07.Okt.2012, 18:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Diskriminacija u Srbiji raširena"

Beograd -- Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić kaže da joj pristiže sve veći broj pritužbi, što ukazuje da je diskriminacija u Srbiji veoma raširena.

Petrušićeva dodaje da se vidi da su građani spremni da reaguju i traže zaštitu.

"Povećan broj pritužbi pokazuje ne samo da je kancelarija poverenice vidljivija i da smo ohrabrili građane da nam se jave, već i to da oni više nisu spremni da trpe diskriminaciju, odnosno da je sada prepoznaju, reaguju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i traže zaštitu", rekla je Petrušićeva Tanjugu.

Ona je istakla da je to jako dobro, jer svaki uspešno rešen slučaj diskriminacije predstavlja dragoceni doprinos izgradnji demokratskog društva u kome se poštuju ljudska prava.

Petrušić je rekla da je, sudeći prema pritužbama koje joj svakodnevno pristižu i kojih je iz dana u dan sve više, diskriminacija veoma raširena pojava.

"Imajući u vidu na šta se građani žale, diskriminacija je još uvek najraširenija u oblasti rada i zapošljavanja, a kao osnov za diskriminaciju pojavljuje se nacionalna pripadnost, invaliditet, seksualna orjentacija, pol, bračni i porodični status i ostala lična svojstva", rekla je ona.

Poverenica navodi da je kancelariji pristiglo više od 1.000 predmeta, od kojih se postupalo po više od 800 pritužbi, a da u mnogim slučajevima nije utvrđeno da je izvršena diskriminacija.

"U proteklom periodu smo organima javne vlasti i drugim licima uputili više od 100 opštih preporuka za preduzimanje mera koje treba da otklone uzroke diskriminacije čitavih grupa građana, ili da dovedu do unapređenja ravnopravnosti", rekla je Petrušić.

Ona je navela da se mišljenja i preporuke u pojedinačnim slučajevima koje daje kancelarija poverenice poštuju.

"Uprkos tome što naše preporuke nisu prinudno izvršive one ubede diskriminatora da po njima postupi. Samo u sedam slučajeva bilo je potrebno da preduzmemo druge mere koje nam zakon daje, a to je da obavestimo javnost da diskriminator nije postupio po našoj preporuci", rekla je Petrušićeva i dodala da ohrabruje to što su ljudi svesni da je diskriminacija zakonom zabranjena.

Da bi bili što pristupačniji građanima, poverenica za zaštitu ravnopravnosti otvorila je prijemnu kancelariju u Beogradu, za koju, kako je rekla, u početku nije bilo velikog interesovanja, ali se stanje brzo promenilo.

"Sada u proseku imamo više od 20 poziva nedeljno građana koji žele da zakažu sastanak i da dobiju odgovore da li nešto što su doživeli predstavlja diskriminaciju, kome da se obrate, ali i kako da sastave pritužbu", rekla je poverenica.

Ukazujući da je neophodno imati monitoring nad pojavom diskriminacije, ona je istakla da je Srbija na dobrom putu da dobije valjan sistem praćenja pojave diskriminacije.

"Ako preporučujemo organima javne vlasti da preduzimaju određene mere kako bi unapredili i otklonili prepreke koje stoje na putu istinske ravnopravnosti, onda moramo raspolagati podacima o tome da li se diskriminacija povećva, smanjuje i koje su grupe najugroženije, rekla je Petrušićeva.

Ona je podsetila da je kancelarija poverenice krajem prošle godine preporučila Vladi Srbije da pristupi izradi Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije, ocenjujući da je potrebno uspostaviti čitav set različitih mera i uključiti različite društvene aktere, od obrazovnih institucija, pravosuđa i drugih državnih organa kako bi se otklonili uzroci diskriminacije.

To bi, prema njenim rečima, značilo i promenu svesti građana i razumevanja koliko je diskriminacija štetna i opasna društvena pojava i kakva je individualna korist koju svako od nas ostvaruje time što se gradi tolerantno društvo u kome se razlike među ljudima po njihovim ličnim svojstvima uvažavaju i poštuju.

Petrušićeva je navela da u izradu Nacionalne strategije treba da se uključe organizacije civilnog društva i svi državni organi.

"Sve progresivne društvene snage treba da rade na jednom zajedničkom poslu koji dugoročno treba da nas nauči kako raznoliki po nacionalnoj pripadnosti, polu, zdravstvenom statusu, seksualnoj orjentaciji možemo zajedno živeti u jednom demokratskom, harmoničnom društvu gde svako uživa ista prava", rekla je ona.

Ona je istakla da je novoformirana Kancelarija za ljudska prava irazila punu spremnost da nastavi rad na strategiji. Kada je u pitanju saradnja s novom vladom i ministarstvima, poverenica očekuje da će svi državni organi raditi na poštovanju ljudških prava, odnosno da će u svom sopstvenom radu poštovati antidiskriminacione propise sadržane u Ustavu i zakonima.

Ipak, ona je ponovila da zabrana "Parade ponosa", koja je bila zakazana za 6. oktobar, pokazuje da država nije bila spremna da ispuni svoju ustavnu i zakonsku dužnost, a to je da zaštiti pravo na mirno okupljanje i slobodu govora jedne manjine.

"Žao mi je što smo i ove godine propustili šansu da pokažemo da smo društvo koje želi da poštuje sopstvene zakone, tolerantno i okrenuto miru i nenasilju", zaključila je poverenica.

Nastavak na B92...