Izvor: Blic, 09.Apr.2011, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diskriminacija Srba, problemi povratnika, korupcija...
Diskriminacija Srba i Roma, teškoće koje imaju izbeglice, neprimereno zakonodavstvo koje reguliše finansiranje političkih kampanja, nepotpuni glasački spiskovi, korupcija i autocenzura u medijima krupni su problemi u Hrvatskoj, objavio je američki Stejt Department u godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu.
"Iako ustav brani bilo kakvo diskriminisanje manjina, i dalje se registruje diskriminacija i nasilje nad etničkim Srbima i Romima. Vlasti nisu dosledne u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postupanju s prognanim pripadnicima manjina, a medjunarodni posmatrači ocenjuju da se u vezi s izbeglicama koji traže azil odluke donose presporo”, kaže se u izveštaju.
Izbeglice koje se vraćaju u zemlju kao državljani drugih zemalja bivše Jugoslavije, a ne hrvatski državljani, nailaze na prepreke u vezi s dobivanjem prava trajnog boravka, naglašavaju u Stejt Departmentu. Onima koji su se vratili i to zatražili do juna 2005. zakon dopušta sticanje statusa, a onda i traženje državljanstva, ali vlada to ne provodi dosledno, što stvara nesigurnost i odgadja reintegraciju povratnika.
Pominju se incidenti s pljačkama, fizičkim i verbalnim pretnjama, kao i nastavak pisanja uvredljivih grafita na srpskoj imovini po Dalmaciji i centralnom delu zemlje.
KORUPCIJA
"Slučajeva korupcije ima u skoro svim slojevima društva, ekonomije i vlasti. Vlada je u vezi s institucijama, pre svega na području zdravstvene zaštite, univerziteta, sudatva i javnog sektora i komercijalnih poduzeća, često u središtu korupcionih slučajeva”, navodi se u izveštaju.
CENZURA U MEDIJIMA
"Iako Ustav i zakon jamče slobodu govora i izveštavanja, sve snažniji ekonomski pritisak novinare vodi u autocenzuru. Novinari se žale na autocenzuru jer se plaše da će biti otpušteni kao višak budu li kritički pisali o oglašivačima”, ističe se u izveštaju i navodi da su direktni pokušaji uticaja vlasti na medije retko su uočeni, osim na lokalnom nivou, gde je bilo prijava da lokalni zvaničnici utiču na medije.
Stejt Department naglašava postojanje slučajeva da komercijalne firme i mediji ucenjuju jedni druge. Komercijalne kompanije služile su se mogućnošću da uskrate medijima prihod od oglašavanja i tako uticale na medije i sprečavale objavljivanje negativno intoniranih članaka, a mediji su pretili objavljivanjem negativnih tekstova i tako iznudjivali novac od kompanija”, navodi se u izveštaju.
"Pojedinci smeju slobodno i nekažnjeno kritikovati vlasti i javno i privatno, a niz privatnih novina i časopisa objavljuje se bez vladina uplitanja, dok vlasništvo nad medijima nije sasvim transparentno što omogućava političkim i drugim interesima da prikriju svoj uticaj na medije”, ističe se u izveštaju.
Lokalne vlasti delom ili u kompletno poseduju otprilike 70 odsto lokalnih medija, a oko 46 odsto lokalnih radio stanica zavisi o finansijskoj pomoći lokalnih vlasti, zbog čega su lokalni mediji osetljivi na politički pritisak.
NASILJE NAD ŽENAMA
U dokumentu se naglašava da je nasilje nad ženama i bračno nasilje i dalje problem, kao i maltretiranje dece u kome ima i seksualnog iživljavanja, piše u izveštaju uz podatak da je ombudsman za decu dobio 1.930 novih prijava kršenja prava dece. U delu o slobodi okupljanja, pominje se slučaj hapšenja oko 140 učesnika protesta na zagrebačkom Cvetnom trgu 10. jula 2010. koji su mirno demonstrirali zbog uništavanja istorijskog dela Zagreba zbog izgradnje trgovačkog centra.
GEJ PARADA
U izveštaju se pominje i nasilje i diskriminacija homoseksualne, biseksualne i transrodne populacije (LGBT), drugu godinu zaredom organizovan je kontragej protest za vreme godišnje parade Gej Prajda. Učesnici kontraprotesta nosili su uvredljive transparente kao što je "Ubi pedera” i podizali ruke u nacistički pozdrav.
Organizatori Parade kritikovali su vlasti zbog dozvole kontraskupa koji smatraju zločinom iz mržnje, navodi se u izveštaju.
Povezane vesti: Vlade ograničavaju pristup internetu Ljudska prava na Kosovu i dalje ugrožena Stejt department: Parada ponosa - pomak Srbije UN podnet prvi američki izveštaj o ljudskim pravima u SAD Grupa Krajišnika tužila američku vojnu kompaniju MPRI
