Izvor: Politika, 20.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Disident Kasparov
Gari Kasparov sumnja u božanska svojstva političara i ne voli predsednika Putina. Takve odlike ne čine nekadašnjeg najmlađeg šampiona sveta u šahu politički popularnim među Rusima. Četiri petine Rusa podržava sadašnjeg šefa Kremlja. Bar svaki drugi iz mase, rado bi prihvatio promenu ustava zemlje, samo ukoliko bi Putin nagovestio da želi da ostane na vlasti.
Uostalom, svega dvoje od svakih sto upitanih misle da je Rusiji, osim predsednika potreban i parlament. Svaki treći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << anketirani je izričit – nije potreban parlament!
Jedan, od petorice, kaže nisu potrebni izbori. Svaki deseti ne zna zbog čega postoje političke partije ("Zemlji nisu neophodne partije nego vođe!"), a svega šestoro od svakih sto, izjavljuju da su protiv jednovlašća, monarhije ili diktature. I tako dalje.
Slika ovakvog masovnog raspoloženja zanimljiva je ruskim sociolozima. Oni bliski Kremlju objašnjavaju je "mističnom vezom Putina i masa". Neki drugi, koji polaze od shvatanja da se i javno mišljenje modelira kao testo, veruju da je masovno raspoloženje Rusa rezultat selektivnog prihranjivanja javnosti dijetom "ispravnih informacija", pomognutog vlasničkom kontrolom televizije i parama od nafte.
U svakom slučaju, s biralištem koje je "uz Putina", Kremlj jezdi u susret izborima za Dumu i predsedničkim s vetrom u jedrima. "Pogon" je toliko jak, da predvodnik Pravične Rusije Mironov (tobože, opozicije Ujedinjenoj Rusiji, kao "partiji vlasti") predlaže da se borba "pravičnih" za Dumu vodi kao borba za predsednikov treći rok. Bez obzira na Putinovu izjavu da se neće kandidovati.
Mironov zna da boriti se "za Putina" donosi glasove. Osim toga, suočiti s tim glasovima i Putina (decembra), znači dovesti ga u situaciju da mora da prekrši "jasno izraženu volju naroda" – ukoliko ostane dosledan i ne pojavi se na izborima marta 2008. Drugim rečima, Mironov računa s tim da predsednik bude "prinuđen", i da još jednom razmisli o saopštenoj odluci.
S vrha toliko visokog brega Rusije "uz Putina", Sizif Kasparova političara deluje sićušno i usamljeno. Beznačajan. Tuđ, sa svojom pričom o demokratiji u Rusiji. "Rusija nije za demokratiju", govorio je Valošin, nekada sivi kardinal Kremlja.
Putin smatra da Rusija "bez demokratije ne može napred", ali dodaje – "ruska demokratija mora odgovarati ruskim uslovima". Ideolozi vlasti su požurili i pronašli modele "demokratije kojom se upravlja" i "suverene demokratije". Sve – osim onog na šta misli Kasparov, da je demokratija vlast građana nad državom.
U potrazi za takvom demokratijom, Kasparov putuje po džombama već više od dvadeset godina. Bio je uz Gorbačova i razočarao se. Podržao je Jeljcina, pa deprimiran, prišao Lebedu. Sada je protiv Putina. Njegova ideja je da Rusija treba da izabere predsednika, a ne da još jednom usvoji Putina ili "naslednika Putina".
Predsednički kandidat Kasparova je Kasjanov, bivši premijer s ugledom uhvaćenog u korupciji. Treći član njihove koalicije je Limonov, kontroverzni ekstremni levičar. Zajedno, ova trojica Rusa, bez ičeg međusobnog osim tog zajedničkog saveza, više bi politički doneli nego što bi mogli naškoditi Kremlju – da su, nekim čudom propušteni u vitrinu tolerantnosti njegove, bilo "suverene" bilo "regulisane" demokratije. Možda bi podvukli, svojom "alternativom", gromadnu snagu ruskog "proputinskog izbora".
Ali nije bilo tako. Pokušaj pristalica "alternativaca" da prošle subote prodefiluju Tverskom u Moskvi, završio se batinama i privođenjem. Dovedeno je čak osam hiljada policajaca. Po četvorica na svakog učesnika "šetnje". Poruka je – u Rusiji neće biti "ukrajinske" revolucije. Kao da je ona pa i moguća, kada su anketirani Rusi svi "uz Putina".
[objavljeno: ]
