Izvor: Politika, 16.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Disciplina čitanja
Seljak pesnik Živadin Stevanović iz Gruže koji je prodao deo svog imanja 1939. i sa tim novcem otišao na Svetsku izložbu u Njujork da vidi Teslu, ponašao se kao da je čitao Ničea. A Niče, na primer, na jednom mestu piše: "Život treba živeti kao jednu pustolovinu na veliki rizik i opasan način".
Cvijić, tumačeći "dinarski tip", pored ostalog zapisuje: "I najstariji seljak bio je prožet verom u našu narodnu misiju i očekivao dan kada će osvetiti Kosovo".
Razlika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << između modela koji nudi Niče i Cvijićevog opisa našeg čoveka kome Kosovo ne izbija iz glave je očita.
U ovoj Cvijićevoj opasci može se videti i ključ misli našeg javnog mnjenja danas.
Zato pođimo redom sa zapisima o nama.
Risto Radulović Mostarac sa početka XX veka, govoreći o našoj inteligenciji, veli da ona ne shvata politiku kao javnu službu već kao priliku za samoisticanje.
U raspravi "Šta Srbi imaju da nauče od Engleza" Bogdan Popović kaže: "Mi imamo suviše živ temperament, suviše se brzo uzrujavamo pod uticajem spoljnih utisaka. Ne vladamo nad osećanjima, otuda naša razdražljivost, naprasitost, strasna želja i jaka srdžba: Za razliku od nas oni (Englezi), potpuno odvajaju svoju javnu ličnost od privatne. U vršenju javne službe bezlični su i neumitni gotovo do bezdušnosti. Ne znaju ni za sevap ni za inat, a te turske reči prema istoričaru Ljubomiru Kovačeviću, izvitoperile su ceo naš javni život. Sposobnost samosavladavanja koju Englezi imaju , mi Srbi nemamo".
Prema Cvijiću, rđave osobine Srba izbijale su u mrskoj zloći i zavisti i divljoj partijskoj borbi koja je otuda proisticala.
"Znaci kvareži naravi" je sintagma koju promoviše Slobodan Jovanović i dalje navodi da u te znake spada i pojava poluintelektualca koji je u moralnom i u duhovnom pogledu ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavljenom moralnom kočnicom, on ima sirove snage na pretek. Školska diploma dala mu je preterano visoko mišljenje o sebi. U društvenoj utakmici taj prvotimac bori se bez skrupula, a sa punim uverenjem da traži samo svoje pravo koje mu je škola dala. Pretpostavimo da se u njemu probudila politička ambicija i da je postao ministar. Taj položaj mogao je ugrabiti samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu. Iz te svoje tečevine ili bolje reći plena, gledaće da izvuče što više ličnog ćara. Biće "korupcionaš" , ali neće biti sasvim svestan toga. Njegova politička ambicija sastoji se samo u tome da se kroz politiku obogati... i da se na visokom položaju progospodi.
U javnim poslovima nakon osnivanja samostalne države, Srbijanci se zadugo nisu mogli osloboditi pristrasnosti prema rođacima i prijateljima. Političke stranke su ličile na neku vrstu duhovnog srodstva, kao kumstvo ili pobratimstvo. Među pripadnicima iste stranke, gotovo familijarna solidarnost, a među pripadnicima suprotnih stranaka prekid ličnih odnosa – piše Jovanović
I opet, nije lako čitati novine, pogotovu kad se nađu neke u kojima ima šta da se pročita, makar i sa drugačijim prelomom od onog na koji smo navikli.
Tu skoro taj beogradski stogodišnjak objavio je na temu "Kosovo" dve odlične velike fotografije, ispod prve, naizgled neutralan potpis: "Čije ovce, a čija livada!?" Na istoj strani druga fotografija. Dva starca – Albanac i Srbin i dva grafita. Prvi: "Hoćemo nezavisnost Kosova", a drugi: "Ne damo Kosovo". Rečitije srpsku dramu u ovom trenutku jedna novina, samo sa ove dve fotografije, nije mogla da da.
U Srbiji se štampa i proda dnevno gotovo pola miliona primeraka novina, da ali kojih, ko koje kupuje, da li po preporuci Ničea... ili po modelu Cvijićevog "dinarca"?
Dakle, novine su ono što njihov sadržaj čini suštinom, a da li će novi dizajn doneti veći tiraž i bolju prodaju beogradskom stogodišnjaku, o tome će prosuditi vreme.
Novinar Radio Beograda
[objavljeno: ]
.jpg)
