Izvor: BKTV News, 29.Dec.2012, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Direktori i partijski kadrovi
Ovih dana je stupio na snagu Zakon kojim se reguliše izbor direktora javnih preduzeća. I provera obećanja da će stranke na vlasti povući značajan korak u menjanju Srbije. I to u delo gde je nemoguće tražiti bilo kakvo opravdanje ako se poslovi traljavao obavljaju. Reč je o javnim preduzećima i tvrdo datoj reči da će prestati da budu „partijski trezori“ i utočišta za „partijske kadrove“!
Jer, javna preduzeća su, zapravo, i odličan pokazatelj kako vlast upravlja državnim kapitalom. Značajni indikator od zakona o javnim nabavkama, kada je reč o korpciji, a i uvodjenju pravde i kod zapošljavanja. Javna preduzeća su i najlakši način da vlast dokaže svoju sposobnost, a ne samo volju da odista menja Srbiju u onom što je trenutno najbolnije za ogromnu većinu gradjana, a to je standard. Ali, javna preduzeća su i kamen kušnje da se promene ne svedu na držanje cena ispod istinske granice ekonomske opravdanosti. Najlakše je, naravno, prodavati struju ili gas ispod proizvodne ili nabavne cene i čuvati „socijalni mir“. To uvek plaća sledeća Vlada, ali i sledeće generacije.
Reč je o onim najvećim i onim sa kojima upravlja država a ne lokalna samouprava. O EPS-u, Srbijagasu i sličnim, ali i o železnici, JAT-u i drugim velikim sistemima, koje država mora da održava da nam se ne bi stalno dogadjali „Sartidi“. Potrebni su nam primeri Bora, a ne GSP, čiji dugovi samo u doprinosima i neplaćenoj porezi prelaze milijarde dinara!
I sada je osnovna dilema – da li i za izabrane na dan ili dva pre stupanja Zakona na snagu važi da moraju da idu na javni konkurs. U tome ne bi smela da bude dilema. Pogotovo što pre leta za mnoge i neće biti okončan reizbor po novom Zakonu, a to je dovoljan razlog da Skupština, ako zakon nije eksplicitan, ga dopuni u smislu da se uslovi ne podešavaju prema već izabranim, već da se sa više sluha poštuje i pravilo koje važi u tržišnoj privredi.
Najuspešniji menadžeri nisu oni koji su u struci proveli sedam godina, već koji su neoborivo pokazali da su uspešni na poslu koji su radili. I samo jedan primer – kada je „Krajzer“, treći proizvodjač automobila u Americi, došao u krizu, na čelu je doveden čovek za koga se znalo da je menadžer svetskih razmera i država je svoj kapoital poverila takvom čoveku, a ne nekjom ko je vek proveo u proizvodnji automobila.
Svaka vlast, naravno, ima problema i sa „udomljavanjem“ svojih/partijskih kadrova. Ljudi od poverenja su bili u komitetima, koji su bili često efikasniji od svih zakona o javnim nabavkama, a najveće velike sisteme u nekadašnjoj socijalsitičkoj Srbiji stvaralin su ljudi koji nisu nikada imali funkcije u partijskim forumima. Reč je o jednom Jeliniću – preteča i „Metroa“ i „Tempa“ sa Robnim kućama „Beograd“, Jariću sa EI Nišem, koji je bio visoko kotiran partner „Filipsu“ iz Holandije ili Rakoviću sa „Zastavom“, za koju nismu plaćali po 10.000 dolara ili maraka po zaposlenom radniku da bi nam „Fiat“ verovao da znamo da proizvodimo automobil.
Najzad, ova vlast je na kušnji i kada šalje svoje ljude u razne savete ili programske odbore. Posle Sonje Liht koja je, ne samo uspela da mimo države omogući da DS dodje do državnog kapitala u „Politici“, već je kao kaznena ekspedicije vrsnog novinara udaljila sa mesta zamenika glavnog urednika, jer je objavljen intervju sa Bogoljubom Karićem, na to mesto je došla Jasmina Mitrović Marić, žena koja je bila u „Politici“, koja je u BK TV i kasnije u „Karić fondacije“ pokazala kvalitete da može da bude i ministar, a ne samo predsednik upravnog odbora „Politike“.
Takvih, sa ili bez partijskih knjižica, ima i za druge novinske kuće u kojima je ideo državnog kapitala. Ali je bitnije, kada se biraju programski saveti za RTS. da se do kraja se poštuje i kvalitet ljudi, i iskustvo na tim poslovima, ali i način predlaganja. Ovako na listi poželjnih se nije našao nijedan čije bi ime, iskustvo ili znanje predstavljalo garancija da će RTS koraknuti dalje od „reproiznih serija“. U programskom savetu imamo jednog srednjoškolca, dva apsolventa i više filologa nego ekonomista ili drugih proverenih i od strane javnosti priznatih stručnjaka.
Mirko Stamenković
Tweet
