Izvor: RTS, 30.Jun.2013, 21:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Diplome za skupljanje prašine

Završene studije i diploma ne garantuju posao u oblasti u kojoj neko stručan. Sve manje posla za ekonomiste i pravnike. Među perspektivnim zanimanjima su ona iz oblasti ekologije, proizvodnje zdrave hrane, reciklaže, medicinskog turizma i estetske hirurgije.

Mladi najviše upisuju fakultete koje vole i ako veruju da su talentovani za nešto. Ipak, jedno od najvećih životnih razočaranja donosi neuspeh u traženju posla posle sticanja diplome.

Najpre traže posao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa diplomom koju su stekli na studijama, a onda, vremenom kako ga ne nađu, prihvate i onaj za koji fakultet nije potreban.

Dejan Radisavljević je elektromašinski inženjer i otac dvoje dece. Već deset godina radi kao domar u školi u Boru.

"Diploma na polici, u fascikli, na polici. Očekivao sam više, da budem iskren, posle diplomiranja imao sam i volje i želje, ali, kako vreme prolazi, ne vidim neke promene na bolje. I dalje pokušavam, konkurišem, šaljem mejlove", priča Dejan.

Nema tačne statistike o tome koliko je onih koji dele Dejanovu sudbinu. A ona poznata sa biroa rada nimalo ne ohrabruje. Trenutno na posao čeka 2.000 učitelja i još toliko lekara. Stomatologa je više od hiljadu.

Srđan Andrijašević iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da diplomiranih

ekonomista ima oko 8.000, i negde oko 5.000 diplomiranih pravnika.

"Inženjeri u oblasti drvne i prerađivačke industrije, geolozi isto teže dolaze do posla, sociolozi, istoričari umetnosti", kaže Andrijašević.

U potrazi za šansom da teško stečena diploma ipak bude od koristi, mnogi napuštaju zemlju. Statistike pokazuju da svaki treći akademac ETF-a u inostranstvu napravi odličnu karijeru, pa naše elektroinženjere često nazivaju i najboljim srpskim proizvodom.

Toplica Spasojević iz Udruženja korporativnih direktora kaže da nema preduzeća za određene kadove.

"Mi imamo izuzetno pametnu decu, međutim, nemamo preduzeća koja mogu da zaposle takve kadrove. Nažalost, sve velike i ozbiljne kompanije imaju sve manje potreba za intelektualnim radom, sve više se srpska privreda pretvara u nekog ko sklapa", objašnjava Spasojević.

Privrednici kažu da će tek završena Strategija reindustrijalizacije Srbije pokrenuti stvari nabolje.

"Mi se nadamo da ćemo dati podsticaj fakultetima, a i klincima koji razmišljaju o upisu da idu na tehničke, tehnološke fakultete, a mi treba da im omogućimo tu persepektivu u budućnosti", kaže Spasojević.

Diplomirani ekonomisti i pravnici, ocenjuju strucnjaci, sve će teže dolaziti do posla, a među perspektivnim zanimanjima ubuduće, navode se ona iz oblasti ekologije, proizvodnje zdrave hrane, reciklaže, medicinskog turizma i estetske hirurgije.

Nastavak na RTS...