Izvor: Večernje novosti, 22.Jun.2014, 22:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Diplome su najbolji biznis

SRBIJA je sebi zacrtala cilj da do 2020. godina čak 40 odsto ljudi starosti od 35 do 40 godina dobije fakultetsku diplomu. Kako se lako dele i indeksi i šestice, ali i master i doktorske titule, biće ovo jedan od retkih ciljeva koji ćemo ispuniti. Umesto u amfiteatru, danas se može diplomirati i u kafani ili privatnoj kući i to u onim mestima koja su pre 20 godina jedva imala dve srednje škole. Štancovanje diploma postalo je unosan biznis, a gde ima para nađe se i ogroman broj onih koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << bi da uzmu svoj deo kolača. Danas se u Srbiji studira na osam državnih i 11 privatnih univerziteta - sve zajedno diplome deli 117 fakulteta. Njihov kvalitet slabo se proverava, kao i uslovi studiranja propisani akreditacijom. Univerzitetsko obrazovanje, posebno na privatnim, ali ni državni fakulteti nisu izuzeti, ima mnogo slabih mesta. U nedostatku kvalitetnih profesora, neki, za odlične honorare, drže i po tri katedre. Jer reputacija profesora sa dovoljnim brojem naučnih radova garant je za akreditaciju. A kad jednom dobiju „zeleno svetlo“ pet godina ih više niko i ne pita ko, gde, šta i kako radi. Slabo, izgleda, proveravaju i broj studenata. Univerzitet Megatrend akreditovan je za upis manje od 2.500 brucoša, a na svečanosti povodom početka školske 2012/13. godine, na Megatrendu u Zaječaru je rečeno, bar kako su preneli mediji, da je besplatno upisano rekordnih 6.000 brucoša. Ili je neko sa univerziteta lagao da je interesovanje toliko ili je neko iz države zatvorio oči pred tolikim brojem prekobrojnih akademaca. Na poslednjoj sednici Odbora za nauku i prosvetu Skupštine Srbije, prof. dr Endre Pap, predsednik komisije za akreditaciju, rekao je da je Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru odavno trebalo da bude zatvoren. - Odbijeni su za akreditaciju pre dve godine. Imali su godinu dana da podnesu žalbu, što nisu uradili. Ministarstvo je trebalo da ih zatvori. Umesto toga, oni otvaraju nova isturena odeljenja po celoj Srbiji - upozorava prof. Pap. Na sajtu samog univerziteta piše da je akreditacija u toku, dok sajt Komisije za akreditaciju pokazuje da je univerzitet odbijen 28. oktobra 2011. godine. Uprkos tome, objavljen je konkurs za upis nove generacije. Ove nedelje u Skupštini Srbije poslanik Riza Halimi rekao je da su nedavno otvorili i istureno odeljenje u Preševu. NIKO NEĆE U PENZIJU NA poslednjoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu produženje radnog veka za još tri godine odobreno je za više od 25 profesora, koji su ispunili uslov za penziju. To znači da isto toliko mladih nije dobilo šansu za posao i napredovanje. E to je ogroman problem našeg visokog obrazovanja, što mnogi profesori drže katedre, ne školuju „naslednike“ iako bi morali po zakonu, i onda se čini da su neophodni, pa im se zato produžava radni vek. Postoje i fakulteti koji principijelno ne predlažu produžavanje bilo kome, ali oni su u ogromnoj manjini - objašnjava dr Darko Trifunović.Do današnjeg dana rade sa „starom“ dozvolom za rad, kakve je Ministarstvo prosvete delilo pre procesa akreditacije, koji je počeo 2007. godine. Na rad sa tom dozvolom su imali pravo sve do trenutka dok ih Komisija za akreditaciju nije konačno odbila, nakon svih mogućnosti za žalbu. I za to vreme, sa studijama sumnjivog kvaliteta, bar sudeći po tome što nikako nisu mogli da se akredituju, iškolovali su generacije koje, kako je navedeno na sajtu univerziteta, rade u prosveti, lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima, zdravstvu... - Sve ovo su primeri da prosvetna inspekcija ne kontroliše dovoljno fakultete i univerzitete - smatra prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. - Provera mora da bude oštra, a ne da javna tajna budu isturena odeljenja fakulteta po celoj Srbiji. Svi znaju da ta odeljenja postoje, da mnoga rade nelegalno, da neko uzima pare, ali ih niko ne zatvara. A čak i to što je neko akreditovan nije uvek garant kvaliteta, jer provera nije dovoljno detaljna. Na pitanje da li je KAPK, recimo, proverila validnost doktorata bivšeg rektora Megatrenda Miće Jovanovića, prof. Stanković kaže: - Komisija nema kapacitet da proverava svaki dokument. A zašto je to tako, u nedavnom razgovoru za „Novosti“, objasnio je prof. Pap. On kaže da Komisija ima samo jednog službenika i tek je prošle nedelje dobila saglasnost za „javnu nabavku“ još nekoliko ljudi. Recenzenti koje angažuju nisu plaćeni više od godinu dana. KAPK-u je, iako od akreditacije naplaćuje milione, uskraćen račun i dobijali su sredstva od ministarstva. Mada bi trebalo da funkcionišu kao nezavisna institucija. U akademskoj zajednici kruži priča i da su tri recenzenta već tužila Komisiju zbog neisplaćenih honorara. Da bi kvalitet visokoškolskih ustanova bio jasniji, potrebno je i njihovo rangiranje. O tome se godinama priča, ali očigledno svi beže od toga. Nisu radi ni svi državni univerziteti da stanu na crtu, jer bi se moglo dogoditi da ih neki privatni u toj trci prestignu. A ni profesori ne vole mnogo da im se proverava učinak. - Od 2010. godine tražimo od Konferencije univerziteta Srbije da dostave predlog o formiranju liste minimalnih uslova za nastavnike, ali to do danas nismo dobili - napominje prof. Srđan Stanković. - Nije naša namera da postavimo previsoke kriterijume, prema kojima pola nastavnika ne bi moglo da predaje i da budu mentori, nego da stvorimo minimalni prag, ali ni za to ne postoji volja. A to je mnogo bitno, jer bi stvorilo uslove da se nastavnici ne biraju kako kome padne na pamet, nego da se zna šta mora da ispuni.REGISTAR NASTAVNIKA GODINAMA se govori da je neophodno da se uvede registar univerzitetskih nastavnika, kako bi se znalo ko gde radi i prima platu. Ali mnogima to ne bi išlo u prilog, jer bi se videlo na koliko univerziteta rade. Kako mnogima to ne bi išlo u prilog, registar i dalje nemamo. A čak i ako se stekne dobra volja u akademskoj zajednici da se napravi najobičnija elektronska evidencija, izvan kontrole ostaće i dalje tezgarenje na „prekodrinskim“ univerzitetima i predavanja koja drže u Crnoj Gori. Čak i tamo gde postoje pravila, ona se često krše. Otkad je uvedena „bolonja“ i doktorske studije, zna se da bi neko doktorirao mora da ima bar jedan rad u međunarodnom časopisu propisanog ranga, a njegov mentor bar pet radova. Mnogi profesori, mentori na doktorskim studijama, ne ispunjavaju ovaj uslov. - Potpuno sam siguran da bar trećina profesora i na državnim fakultetima ne ispunjava uslove za mentora. Ali o tome se ćuti. Oni prolaze na nastavno-naučnim većima, za njih se glasa na Senatu univerziteta i svi su prećutno saglasni - smatra dr Darko Trifunović, sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu. - Reputacija mentora meri se brojem i kvalitetom njegovih radova. A to se proverava jednom pretragom interneta. Dakle, sasvim je lako utvrditi ko ispunjava uslove, a ko ne, ali fakulteti često podmeću nedovoljno kvalifikovane kadrove. On napominje kako to nije fer prema onima koji se pošteno bave naukom, kao i prema studentima koji imaju pravo na kvalitetne mentore. - Hemijski fakultet je, recimo, jedan od onih koji drže stroge kriterijume. Kod njih su za zvanje docenta potrebne završene postdoktorske studije u inostranstvu. I sada, sa jedne strane imamo takav fakultet, koji drži do svoje reputacije, a sa druge u matičnim odborima i većima univerziteta sede ljudi koji nemaju nijedan rad na prestižnoj SCI listi - komentariše Trifunović. Kvalitet doktorskih studija još je sporniji na privatnim univerzitetima, gde se mnogo brže i lakše napreduje u zvanjima. Tako je u roku od samo godinu dana Privredna akademija iznedrila 200 doktora nauka. Vlasnik Evropskog univerziteta u Beogradu sam je dodelio oko 40 doktorata iz različitih oblasti. Sve ovo dešavalo se pre nekoliko godina, pa je recimo na Privrednoj akademiji broj doktoranada sveden na 18 godišnje, a na Evropskom univerzitetu na svega tri. Tako smo došli u situaciju da se broj doktoranada sa 1.064 u 2007. poveća na 6.281 u 2012. godini. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2007. godini dobilo smo 206 novih doktora nauka, da bi tokom 2012. godine tituli „dr“ uz ime prikačilo 770 akademskih građana. Dobro njima, još bolje fakultetima, jer se doktorske studije plaćaju hiljadama evra. U cenovniku Fakulteta organizacionih nauka UB stoji da je upis godine 215.000 dinara (studije traju tri godine), obnova treće godine 110.000, prijava doktorske disertacije 55.000, predaja prve verzije rada 10.000 manje, izveštaj mentora košta 67.000 i odbrana 58.000 dinara. Sa spiska smo izostavili „sitne“ troškove od po 2.000 do 3.000 dinara. Na Elektrotehničkom fakultetu UB prijava, ocenjivanje i odbrana disertacije koštaju po 70.000 dinara, a godina na doktorskim studijama 216.000 dinara. Na Singidunumu godina doktorskih studija košta 2.500 evra, ali je odbrana teze jeftinija, pa cela procedura košta 800 evra. Ko želi da doktorira na Edukonskovom fakultetu poslovne ekonomije moraće da plati 7.500 evra školarinu za trogodišnje studije. Godinama se studentske organizacije bore za ujednačavanje cena istih usluga, bar na državnim fakultetima. Ali sa argumentom autonomije fakulteta i dalje se cena iste ispitne prijave razlikuje od fakulteta do fakulteta. I to koliko će koštati prijemni više diktira popularnost fakulteta, nego reali troškovi organizovanja ispita. Oni koji se bore za svakog studenta, posebno za studije prirodnih nauka, minimalno naplaćuju svoje usluge. Društveni na kojima se uvek traži mesto više, obično testiranje, za koje im je realni trošak samo štampanje testova, naplaćuju i po 7.000 dinara. - Postoji finansijska autonomija fakulteta i niko ne može da im nametne jedistvenu cenu usluga - napominje prof. Srđan Stanković. - Ali Ministarstvo prosvete bi moglo da izvrši malo jači uticaj na njih, kako bi ti iznosi bili bar približni. I kada plate sve namete, steknu diplomu, a možda i znanje, najveći broj mladih dospe na tržište rada. Tek tada shvate kolika je neusaglašenost obrazovnog sistema i tržišta rada.

Nastavak na Večernje novosti...