Izvor: RTS, 05.Feb.2013, 20:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatija bez steroida
Spoljna politika Srbije danas uzima u obzir realnost više nego ranije, ocenjuje profesor FPN-a Dragan Simić. Ognjen Pribićević smatra da će u Briselu biti prepoznato to što je dijalog sa Prištinom podignut na viši nivo.
Iako se i dalje vodi pod pritiscima, spoljna politika Srbije sada je jasnija i realnija nego ranije, rečeno je, između ostalog, u emisiji Oko.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simić kaže da je spoljna politika Srbije dobra >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << s obzirom na to sa koje se pozicije krenulo i da sada više nego ranije u obzir uzima realnost, kao i da je promišljenija.
Ognjen Pribićević sa Instituta društvenih nauka smatra da su i u Briselu, i u Moskvi i u Vašingtonu primećeni značajni iskoraci Vlade kad je reč o Kosovu i Metohiji, jer je dijalog podignut na viši nivo.
"I prethodna Vlada je imala široku bazu sa četiri stuba spoljne politike, i bila je kritikovana. Rekao bih da je ta politika nastavljena, ali čini mi se da je, pre svega kad je reč o Aleksandru Vučiću, napravljen iskorak u odnosu prema Nemačkoj i Evropskoj uniji, jer je, prema njegovom mišljenju, to prioritet.
Simić kaže da je dobro što u zemlji nema kritika spoljne politike i što postoji saglasnost. "Diplomatska aktivost liči na vojnički sastav, država mora da govori jednim glasom, a mi to često nismo činili. U razgovorima sa spoljnopolitičkim partnerima se ranije nije znalo ko ima završnu reč", navodi Simić.
Komentarišući odnose sa Rusijom, Amerikom i Nemačkom, Pribićević ističe da je veoma važna najavljena poseta Vučića Berlinu i da će ona pokazati kakve su šanse oko dobijanja datuma za početak pregovora sa EU. Prema njegovim rečima, važno je što između Vučića i savetnike Angele Merkel Kristofa Hojzgena postoje dobri odnosi, ali uzlazne političke treba da prate i ekonomski odnosi.
Predsednik Tomislav Nikolić nedavno je rekao je da je kancelarka Merkel veoma zadovoljna njihovim odnosom, odnosno da veruje da on može da sprovede ono što obeća. Simić kaže da se kod nas takva poruka nije čula u poslednjih 20 ili 30 godina.
Pribićević kaže da nema dileme da su evrointegracije prioritet Vlade, ali dodaje da treba voditi računa o Rusiji i odnosima sa susednim zemljama i da tu treba zaršiti listu prioriteta. Simić smatra da su se američki interesi pomerili u neke druge delove sveta, ali da i dalje zbog Kosova Amerika ima interes za saradnju sa Srbijom.
Komentarišući srpsku spoljnu politiku, orijentalista Darko Tanasković kaže da se ona vodi u iznudici i pod pritiscima čiji kontinuitet traje. "Vodi se na sličan način kao i do sada, samo sa više jasnoće i spremnosti da se stvari jasnije kažu. Promena je sve veće ukazivanje na to da postoje i drugi partneri sem Evropske unije i da postoje i neki drugi problemi i šanse sem onih koji se vezuju za Kosovo i Metohiju", kaže Tanasković.
Veća ekonomska saradnja sa Turskom
Tanasković kaže da je u poseti Tomislava Nikolića Turskoj novo to što je predsednik Abdulah Gul mnogo veći akcenat stavio na ekonomsku saradnju, nego što je do sada bio slučaj.
"Pretpostavljam da u Turskoj shvataju da politički uticaj koji žele da ostvare u Srbiji ne mogu da ostvare ako konačno ne ispune nešto od onoga što su obećavali na ekonomskom planu. Sa druge strane, predsednik Nikolić je rekao da Turska može biti značajan činilac stabilnosti na Balkanu, ali nije rekao da ona to jeste", precizira Tanasković.
Gul je, kako navodi, podržao i evropske i evroatlantske integracije Srbije iako vrlo dobro zna kakav je stav Srbije prema evroatlantskim integracijama. Takođe, kaže, turski predsednik je izgovorio i svoju omiljenu floskulu "da je Srbija sused Turske iako sa njom nema zajedničku granicu", što je "neoosmanistička koncepcija susedstva" i predstavlja kontinuitet.
Tanasković kaže da je Turskoj Srbija onoliko bitan partner na Balkanu koliko joj je potrebno da realizuje svoje državno nacionalne interese i dominantan uticaj u procesu makroregionalizacije sveta, a očekuje da Balkan bude deo njenog makroregiona. "Turska zna da bez Srbije ne može ostvariti takvu ulogu, ali joj nije Srbija prioritetna, već interes muslimanskih zajednica, pre svegta Bošnjaka i Albanaca", ističe Tanasković.
Poseta predsednika Nikolića Turskoj ukazuje i na to da se u Srbiji počinje shvatati da i mi imamo neke adute ukoliko neko za nas pokazuje takvo interesovanje. "Srbija prevashodno ima ekonomske interese u odnosima sa Turskom, dok Turska ima i ekonomske i političke interese, jer pretenduje da bude dominantna u političkom smislu na Balkanu", navodi Tanasković.
Pribićević kaže da u trilateralnim susretima Srbije, BiH i Turske ima nesrazmernog odnosa snaga, da je Srbija u slabijoj poziciji, jer je Turska okrenuta prema bošnjačkom delu BiH i dodaje da bi bilo dobro kada bi se u razgovore uključili Moskva i Brisel.
Simić navodi da je ekonomska saradnja sa Turskom veoma važna, jer ta zemlja gotovo da nije osetila udar ekonomske krize, dodajući da Srbija u budućem periodu ne može očekivati neke ozbiljnije investicije sa Zapada.
Komentarišući najavljeni susret Tomislava Nikolića i kosovske predsednice Atifete Jahjage Pribićević ističe da je sama činjenica da do susreta dolazi dobra za Srbiju i da će biti prepoznata kao želja Srbije da još temeljnije pristupi dijalogu.
Simić kaže da susret nosi rizike, da će Albanci to tumačiti kao priznanje države, ali da moramo da posmatramo suštinu tog susreta. On uvažava realizam, da postoji vlast u Prištini, i da postoje konkretni problemi o kojima se mora razgovarati, ne samo na tehničkom ili nivou premijera, već i na nivou predsednika, navodi Simić.
Pribićević smatra da je dobitak veći od rizika, da će spremnost Srbije da dijalog digne na najviši nivo sigurno biti prepoznata u Briselu, a da ne možemo da izgubimo više od onog što smo izgubili 90-ih gdina.
