Izvor: Blic, 31.Jan.2010, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinosaurusi nastali u Južnoj Americi
Prvi dinosaurusi razvili su se na tlu današnje Južne Amerike, odakle su se prošrili na ostale delove sveta, pokazuje najnovija studija američkih naučnika, prenosi britanski "Telegraf".
Stručnjaci su do ovog zaključka došli proučavajući fosilne ostatke dvonožnog dinosaurusa Tawa hallae stare 213 miliona godina. Ovi dobro očuvani skeleti nekoliko primeraka ranih predaka Tyrannosaurus rex-a pronađeni su na Ranču duhova u blizini Abikvija u Novom Meksiku (SAD).
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Upoređujući ih sa 15 drugih vrsta dinosaurusa iz grupe karnivora (mesoždera), ali iz iste familije, naučnici su shvatili da su ove davno izumrle životinje migrirale iz Južne Amerike ka severnijim oblastima kontinenta.
Paleontolozi su na najveće izneneđenje naišli kada su uporedili ostatke tri vrste predatora, pronađenih na istom mestu na Ranču duhova. Budući da su pribižno iste starosti, najpre su pomislili da imaju i slične osobine. Međutim, ova dva dinosaurusa iz gornjeg trijasa imala su manje zajedničkih karakteristika nego sličnosti sa Tawa hallae. Na osnovu ovog saznanja, američki paleontolozi su zaključili da su se rani preci reptila razvili na tlu Južne Amerike.
Evolucija dinosaurusa
Dinosaurusi su nastali u mezozoiku, u kome su dostigli vrhunac svog evolutivnog razvoja, ali i nestali sa lica Zemlje. Živeli su oko 150 miliona godina i za to vreme razvili u veliki broj različitih vrsta. Dinosaurusi su, naime, prve životinje "dizajnirane" za brzinu i agilnost. Njihove kosti su bile jake ali lake, imali su elegantno držanje, repove za održavanje balansa i visoko energetski metabolizam. Naučnici još uvek nisu otkrili tačan uzrok njihovog izumiranja.
Ipak, jedna vrsta dinosaurusa je opstala i prešla u kenozoik - ptice.
U to vreme, pre nešto više od dvesta miliona godina, na planeti je postojao samo superkontinent – Pangea, koji je lagano počinje da se deli na južnu Gondvanu i severnu Lauraziju. Nekoliko desetina miliona godina kasnije, dinosaurusi, podeljeni na krvoločne meseždere (Tyrannosaurus rex), dugovratne četvoronožne sauropode (Apatosaurus) i džinovske biljojede (Triceratops), nastavljaju da se razvijaju na različitim delovima Pangee.
"Pronalazak fosila na Ranču duhova pomogao nam je grupišemo zajedničke osobine primitivnih dinosaurusa i omogućio nam odličan uvid u evoluciju njihovog skeleta", istakao je dr Randal Irmis, jedan od istaživača čiji je rad objavljen u prestižnom časopisu "Science".
Vegenerova rekonstrukcija superkontinenta
Nemački geofizičar Alfred Vegener izneo je 1912. godine dokaz da se kontinenti kreću našom planetom kao džinovski kameni splavovi. Oni su nekada bili deo jednog superkontinenta koji se raspao i od tada se neprestano pomeraju, a u njihovim sudarima nastaju ogromni planinski lanci.
Vegener je, naime, uočio da Južna Amerika, Afrika, Indija, Antarktik i Australija imaju gotovo identične stene i fosile iz paleozojskog doba. Smatrao je da se te sličnosti mnogo lakše mogu objasniti ako su kontinenti bili spojeni, nego ako su i u to vreme bili u današnjim pozicijama. Na kraju je zaključio da je krajem paleozoika postojao samo jedan kontinent – Pangea, koji je raspao na Lauraziju (Severna Amerika, Evropa, veći deo Azije) i Gondvanu (Antarktik, Južna Amerika, Afrika, Madagaskar, Australija, Nova Gvineja i Novi Zeland i Indija). Ova dva kontinentalna bloka su bila razdvojena Tihim okeanom i Tetisom.
