Izvor: B92, 26.Feb.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić: Ne plaćati kosovski dug
Beograd -- Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio da Srbija treba da prestane da plaća kosovski dug.
On je najavio da će to pitanje pokrenuti na sednici Vlade Srbije. Dinkić je na konferenciji za novinare kazao da je reč o značajnim sredstvima koja iznose od 100 do 150 miliona dolara i koja bi mogla da se preusmere Srbima na Kosovu, a ne da se daju Albancima. Dinkić je rekao da o tome ne postoji jedinstveno mišljenje, ali da očekuje da će taj predlog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << biti prihvaćen na sednici Vlade.
"Ako ne plaćamo dug, ne znači da se mi odričemo političkog zahteva za suverenitetom Srbije. Ako se jednog dana vrati taj suverenitet, mi možemo ponovo da plaćamo taj dug", rekao je Dinkić.
Dinkić je naveo da je Srbija u delikatnoj situaciji, da ne sme da uđe u samoizolaciju i da ekonomski slaba Srbija ne može ništa da uradi u borbi za očuvanje suvereniteta.
"Potrebno je u što kraćem roku uspostaviti ekonomski suverenitet nad delom teritorije Kosova gde žive Srbi i da ekonomski ojačamo Srbiju", rekao je Dinkić i dodao da je danas ministar finansija Mirko Cvetković na Kosovu predložio da Srbija uspostavi i fiskalni suverenitet nad celom teritorijom, odnosno u oblasti naplate carina i poreza.
Dinkić je naveo da će za uspostavljanje ekonomskog suvereniteta biti potrebna dodatna sredstava, da je G17 plus protiv rebalansa budžeta koji bi se zasnivao na povećanju poreza i taksi u Srbiji, već za preraspodelu postojećih rashoda.
Prema njegovim rečima, danas je izvršena prva uplata preduzeću na Kosovu u kojem rade Srbi, koje je uvedeno u sistem subvencija, a do kraja marta biće aktivirani programi zapošljavanja Srba i uspostavljeno funkcionisanje svih institucija Ministarstva ekonomije na Kosovu, gde žive Srbi.
"Neplaćanje kosovskog duga Srbiji bi donelo štetu"
Profesor ekonomije na Pravnom fakultetu Boris Begović ocenio je danas da bi prestanak servisiranja kosovskog duga sa stanovišta međunarodnih finansija Srbiji naneo daleko veću štetu od koristi koju bi dobila uštedom tih 90 miliona dolara godišnje.
Postoji nekoliko razloga zašto to nije, a i ne treba da bude, realistična opcija, i oni ne predstavljaju povezanost duga i suvereniteta, kazao je Begović Beti i dodao da je začuđen izjavom ministra Mlađana Dinkića da Srbija ne treba da servisira kosovski dug.
"Ta mala ušteda" od oko 100 miliona dolara, koji predstavljaju obavezu Srbije prema poveriocima, a odnose se na taj dug, daleko bi bila manja od štete koju bi platili gubitkom kreditnog rejtinga - stečenim dugim i strpljivim pregovaranjem", kazao je Begović, koji je bio i član pregovaračkog tima na pregovorima u Beču.
Taj dug je ugovorna obaveza Srbije i u tom slučaju poverioce interesuje samo da li se obaveza u potpunosti ispunjava do poslednjeg centa, kazao je profesor Begović i dodao da bi u suprotnom to značilo da zemlja ne ispunjava obaveze i da je praktično proglašen bankrot.
Prema Begovićevim rečima, u tom slučaju poskupeli bi krediti, bilo bi ih daleko manje, troškovi bi bili daleko veći, priliv kapitala bi se smanjio.
.jpg)
