Izvor: Politika, 19.Feb.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinarizacija po džepu građana
Država subvencionisane kredite štiti valutnom klauzulom, a NBS za osnivački ulog banaka traži 10 miliona evra
Kada je S. M. rešio da stavi tačku na sve svoje dugove i da ih sve otplati jednim zajmom, onim za refinansiranje, nije, kako sam kaže, ni slutio da će ga to papreno koštati. A i dilema je bila velika. Za dinarski kredit, za koji mu nije bilo potrebno učešće, banka je naplaćivala kamatu veću od 27 odsto, dok je za evro indeksiran kredit uz obavezan depozit >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 30 odsto, tražila nižu kamatu od dvadesetak procenata godišnje.
– Pao sam u nesvest kada sam izračunao da na dinarski kredit bez depozita na uzetih 150.000 dinara banci, zbog visoke kamate, treba da dam još 100.000 dinara – priča ovaj dužnik.
Nije nikakva novost da su kamate u Srbiji visoke s obrazloženjem da je rizik zemlje veliki, kao i da je inflacija visoka što sve utiče na cenu novca. Dodatno, i Narodna banka je svojom regulativom „pogurala” dužnike da se zadužuju u domaćoj valuti, što je skuplji vid uzimanja kredita, pa je dodatno evroindeksirane kredite opteretila sa 30 odsto učešća.
Anketa po bankama pokazuje da je u preko 90 odsto kredita „laki keš” pobegao u dinare. Iz grube računice vidi se da je prednost nepostojanja učešća praktično poništena znatno višom kamatom. Obrazloženje za favorizovanje dinarskih kredita centralna banka našla je u tome da kod njih nema valutnog rizika, a da istovremeno daju doprinos dinarizaciji finansijskog sistema.
Pitanje isplativosti dinarskog kredita, istina, ima jednu dimenziju u periodima stabilnosti kursa koji kod nas, evo, traje, već pola godine, a sasvim drugu u valutno turbulentnim vremenima.
Pre izvesnog vremena na pitanje o tome zašto su kamate na dinarske pozajmice tako visoke Veselin Pješčić, viceguverner Narodne banke odvratio je da je takve kamate skrivila upravo centralna banka svojom restriktivnom monetarnom politikom.
Tako, zapravo, dužnici u Srbiji plaćaju ceh dinarizacije finansijskog sistema i to kad ga niko drugi ne plaća. Država kada daje subvencionisane kredite za bilo koju namenu štiti se valutnom klauzulom, a i sama NBS za osnivački ulog za poslovne banke traži 10 miliona evra. U dinarskoj protivvrednosti.
Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka kaže da, kada klijent traži kredit, vidi trenutnu povoljnost da nema učešće i da zato ima malo veću ratu. Keš krediti su veoma skupi, kaže, i po pravilu uzimaju se u krajnjoj nuždi.
Po njemu, građani visinu kamatne stope vezuju samo za banku, a ne vide iza toga odluku centralne banke. NBS želi da suzbije inflaciju i, po poznatom mehanizmu, povlači dinare iz opticaja, krediti postaju skuplji, a hartije od vrednosti atraktivnije za ulagače.
– Mi cenimo to što NBS radi na planu dinarizacije. Kamo sreće da nismo ni imali dvovalutni sistem. Međutim, nepoverenje u dinar je teško iskoreniti. Štedimo u stranom novcu, inflacija nam je u proseku deset odsto godišnje, imamo nestabilan kurs, visoko učešće loših zajmova. Osim toga, kakav ima smisao uložiti velika sredstva, vreme, energiju u smanjenje evrizacije ako ćemo jednog dana ući u Evropsku uniju i prihvatiti njihovu valutu kao zvaničnu – kaže Dugalić dodajući da se kod nas vrednost svih većih stvari računa u evrima.
U Sberbanci smatraju da, kada se klijenti opredele za dinarski kredit, tu se ne radi o učešću, već o rati kredita koja je fiksna i koja je u istoj valuti u kojoj klijent prima platu.
– Dinarski krediti jesu nešto skuplji u odnosu na kredite u evrima, kada je kamata u pitanju, ali kod kredita u evrima klijenti moraju da se vežu za dva parametra: euribor i kurs evro-dinar koji stalno variraju i klijenti ne znaju do kraja otplate koliko taj kredit zaista i košta. Kod dinarskog kredita u startu znaju koliko će ih koštati jer su i rata i kamata fiksne – navode u ovoj banci.
Kamate, kažu, formiraju same banke, ali u skladu sa referentnom stopom. Dinarski krediti imaju više kamate zbog inflacije i rizika zemlje. Kada se inflacija bude stabilizovala i kada rizik zemlje bude smanjen, građani će više i štedeti u domaćoj valuti, što sada nije slučaj, pa će i kamate za dinarske kredite biti niže.
Po tom mišljenju građani ne plaćaju skupu cenu dinarizacije, jer dok banke nisu uvele kredite u dinarima, građani su bili primorani da se zadužuju u valutama za koje nisu vezani ni podnebljem, ni platom, tako da je ta cena koju mnogi građani plaćaju mnogo viša nego što je cena dinarskih kredita. U Eurobanci EEFG potvrđuju da su dinarski zajmovi skuplji od onih u evrima, jer su dinarski izvori sredstava kod komercijalnih banaka skuplji. Oni će, kažu, manje koštati kada se poboljša i stabilizuje politička i ekonomska situacija, odnosno kada osnovni ekonomski parametri budu bolji, i to pre svega inflacija koja utiče na referentnu kamatnu stopu NBS, što će direktno uticati na nižu cenu dinarskih depozita iz kojih se dinarski plasmani finansiraju.
--------------------------------------------------------------------------
Manja inflacija – niža kamata
Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke kaže da je u slučaju gotovinskih, potrošačkih i kreditaza refinansiranje, tražnja apsolutno na strani čisto dinarskih zajmova, a da je kod auto kredita povećano interesovanje zafinansiranje bez valutne klauzule.
– Kamatna stopa na dinarska sredstva osetno je viša, ali kod ovih plasmana nije potrebno učešće ni depozit, što ih, uprkos ceni koju klijenti plaćaju, čini nešto povoljnijim. S obzirom na to da NBS od leta prošle godine konstantno povećava referentnu kamatnu stopu, u cilju suzbijanja inflatornih pritisaka, snižavanje kamata na dinarske kredite možemo očekivati najranije krajem 2013, sa snižavanjem stope inflacije.Imajući u vidu da je euribor, bazna stopa na osnovu koje se formiraju kamate na pozajmice indeksirane u evrima, u ovom trenutku na nivou od oko trećine procentnog poena, dok je bazna stopa na dinar gotovo 12 odsto, ne iznenađuje velika razlika u korist kamatnih stopa na indeksirane kredite, kojima uprilogide i niži trošak rizika zahvaljujući položenom depozitu odnosno učešću – kaže Rebić.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 19.02.2013.
