Izvor: Blic, 20.Feb.2014, 00:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinare menjate u evre čim legne plata? Velika greška
Naviku da deo primanja pretvorimo u devize da bismo uštedeli valja zaboraviti. Jer zamenjeno vratimo u dinare, a na razlici u kursu još i izgubimo. (+)
- Već nekoliko godina, čim primim akontaciju zarade početkom meseca, kupim od 20 do 50 evra. Od drugog dela plate plaćam komunalije. Uglavnom mi se dešava da sve to opet vratim u dinare, odnosno potrošim, ali ovo vidim kao jedini način da pokušam da uštedim. Desi se da nekoliko meseci ne potrošim taj novac. Znam da gubim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na kursnoj razlici, ali me teši to što nije preveliki iznos - kaže za „Blic“ automehaničar Slavko Ljubić iz Beograda.
Na desetak evra koje u želji da ostavimo sa strane prvo kupimo, a nekako pred kraj meseca ipak prodamo, izgubimo četiri do šest dinara. I to ako za ovu transakciju koristimo usluge menjačnica.
Više volimo devize
- Koliko su građani u proteklom periodu izgubili ili dobili zamenom dinara u evre, pa istih tih evra u dinare, zavisi od toga u kom periodu su obavili te transakcije, koliko dugo nisu prodavali evre, u kom trenutku su kupili evre. Srbija neuporedivo više štedi u evrima - kaže Zoran Grubišić, profesor Bankarske akademije.
Ako to radimo u banci, gubitak je i oko deset odsto. Kako je kurs dinara u poslednjih godinu dana stabilan, nisu prošli bolje ni oni koji su u nameri da uštede kupili devize i pre nekoliko meseci.
Menjačnice imaju pravo da za svoje usluge naplaćuju proviziju koja iznosi maksimalnih tri odsto. Tu maksimalnu proviziju većina menjačnica ipak ne naplaćuje, osim za zamenu oštećenih novčanica i kovanica evra.
Razliku između prodajnog i kupovnog kursa određuju same menjačnice, ali su im osnovni reper kursevi banaka sa kojima imaju zaključene ugovore.
Da li će raspon biti veći ili manji, određuje i poslovna politika menjačnice, odnosno da li se ide na veliku razliku i manji obrt, ili na malu razliku a veliki obrt. Veći raspon mogu da odrede samo one menjačnice kojima lokacija na kojoj se nalaze to dozvoljava.
- Promet nam je u 2013. godini bio za trećinu manji nego godinu dana ranije. Trudimo se da stimulišemo građane koji menjaju veće iznose u stranoj valuti tako što im dajemo povoljnije kurseve, ali malo je takvih, jer građani najčešće i kupuju i prodaju iznose od 10 ili 20 evra. Oni koji dođu da kupe 100 evra, to ne rade radi štednje nego, kako kažu, da bi platili kiriju - objašnjava Rajko Matović, radnik u jednoj beogradskoj menjačnici.
Najčitanije SADA:
