Izvor: Politika, 09.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar na berzi
Oscilacije kursa dinara prema evru u poslednja tri meseca pokazuju da devizno tržište funkcioniše i da je došlo vreme da dinar postane berzanska roba, kao što je bio između dva rata kad je važio za jednu od najstabilnijih evropskih valuta.
Ovo mišljenje dr Dejana Erića deli i predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac koji je uveren da bi kurs dinara trebalo da se svakodnevno utvrđuje na berzi, u odnosu ponude i tražnje, što bi omogućilo da se, u svakom trenutku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zna realna vrednost domaćeg novca.
Na taj način bi se hronične rasprave i nagađanja o tome da li bi trebalo devalvirati postojeći fluktuirajući kurs dinara (što je svojevrsni nonsens), odnosno optužbe na račun centralne banke da je dinar "slab plivač", koji ne koriguje svoju brzinu u skladu s ekonomskim tokovima, konačno skinule s dnevnog reda.
Polemika se posebno rasplamsala prošle nedelje kad se vrednost evra na domaćim kursnim listama survala ispod 80 dinara.
Dok evro slabi jedino u Srbiji, privrednici zapomažu da apresirani dinar gura ekonomiju zemlje u propast, a pre svih izvoznike.
Predsednik kompanije "Ju point" Zoran Drakulić upozorio je u otvorenom pismu srpskog premijera Vojislava Koštunicu da će "nerealan kurs dinara" imati "katastrofalne posledice po zdravi deo privrede" i zatražio da zaustavi "pogubne eksperimente stručnjaka", koji žele da dokažu da se inflacija po svaku cenu može svesti na projektovani nivo od 9,6 procenata.
Drakulić upozorava i na to da se nerealnim kursom kažnjavaju i stotine hiljada građana koji tešku tranziciju preživljavaju na doznakama rođaka i prijatelja iz dijaspore. Reč je, kako ističe, o milijardama evra godišnje, bez čega bi "devizni bilans bio smešan".
Bivši guverner NBS Kori Udovički je mišljenja da će veštačko jačanje dinara potrajati do izbora, čime priču o kursu sa ekonomskog terena prenosi na politički.
I ekonomista dr Jurij Bajec smatra da je dinar "veštački jak", jer povećana ponuda deviza nije rezultat rasta produktivnosti i izvoza, već priliva novca od privatizacije i uvoza bankarskog kapitala.
Čini se da bi utvrđivanje realne tržišne vrednosti dinara koristilo, pre svega, centralnoj i poslovnim bankama, jer bi se znali realni troškovi održavanja željenog kursa.
Narodna banka, koja se ne bez razloga diči ukupnim deviznim rezervama, većim od 11 milijardi dolara, tada bi svojim merama iz bogatog odbrambenog arsenala kojim raspolaže i većim prisustvom na finansijskom i tržištu kapitala mogla da održava željeni kurs, a time i da aktivno utiče na tržišna kretanja.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 09/10/2006]
