Izvor: Politika, 12.Dec.2006, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dimnjaci i sreća

Dimnjaci i dimničari tradicionalno se vezuju za sreću. Na dimnjacima se nastanjuju rode koje "donose bebe na svet" i radost u kuću. Deda Mraz se spušta kroz dimnjak da obraduje dobru decu poklonima. Naše bake i deke pričali su nam kako su trčali za njima ulicama da ih dotaknu ili čupnu njihovu četku – za sreću, hvatajući se pri tom za dugme, kao "magični krug" koji treba da pomogne pri ispunjenju želje. I danas to ljudi rade.

U Engleskoj su dimničari čak unajmljivani da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prisustvuju venčanjima. Postoje brojne priče vezane za poreklo ovakvih verovanja. Jedna od njih kaže kako je jedan odžačar u osamnaestom veku spasao život nepoznatom konjaniku na podivljalom konju. Za konjanika se posle ispostavilo da je sam kralj, a hrabri odžačar je već otišao dalje svojim putem. Kralj je onda proglasio sve dimničare "srećnim". U našem narodu crna boja njihove uniforme povezivala se sa crnom bojom "onog" sveta – sveta tame. Kako se verovalo da su duše naših predaka koje tamo žive naši zaštitnici od kojih zavisi naša sreća, tako su i odžačari u crnom postali simbol sreće. Jedno je sigurno: dimničari zaista čuvaju našu sreću održavajući dimnjake čistim i eliminišući tako opasnost od požara.

Redovno čišćenje

Dimnjak ima dva zadatka: da stvaranjem promaje dovede u ložište potrebnu količinu vazduha, tj. kiseonika, i da odvede u atmosferu gasove stvorene sagorevanjem. Prilikom sagorevanja drveta ili drugog čvrstog goriva na zidovima dimnjaka talože se naslage čađi. Ove naslage su opasne jer su veoma zapaljive. Preporučuje se redovno čišćenje i kontrola dimnjaka jednom godišnje. Na taj način ne samo što se izbegava požar nego se i čuva energija i sprečava zagađenje vazduha.

Dimnjački kanal

Svako ložište mora da ima svoj dimnjački kanal. Kada je potrebno da se više peći priključi na jednu vertikalu ugrađuju se takozvani sabirni dimnjaci. Oni imaju jedan glavni, sabirni kanal i manje kanale koji se ulivaju u glavni kanal. Priključivanje kamina na istu dimovodnu vertikalu sa plinskim ili uljnim kotlom centralnog grejanja nije dopustivo i može biti veoma opasno. S druge strane, peći i kotlovi na gas ili naftu ne moraju da imaju dimnjak u pravom smislu reči. Za dovođenje vazduha u tom slučaju dovoljni su i otvori na fasadi.

Visina dimnjaka

Osnovne karakteristike od kojih zavisi efikasnost dimnjaka su njegova visina i poprečni presek. Ovi parametri se određuju pomoću odgovarajućih jednačina. Za nesmetan rad potrebna je najmanja visina od 550 santimetara od dna ložište do vrha dimnjaka. Visina objekta određuje i visinu dimnjaka. Poželjno je da on bude viši od najviše tačke krova. Međutim, visina dimnjaka je takođe uslovljena njegovom udaljenošću od slemena. Dimnjak na udaljenosti manjoj od 150 santimetara od slemena treba da ga nadvisi za najmanje 50 santimetara. Ukoliko je ta udaljenost veća od tri metra, dimnjak može biti i niži od najviše tačke krova. Može se reći da se efikasnost dimnjaka povećava sa njegovom visinom, ali nije dobro ni da se pretera. Prevelika visina dimnjaka smanjuje njegovu statičku stabilnost, a treba voditi računa i o estetskim parametrima i proporcijama kuće.

Poprečni presek

Poprečni presek dimnjaka zavisi od njegove visine, jačine kotla, vrste goriva, otpora koji njegova površina pruža strujanju vazduha, itd. Uobičajen je otvor 14h14 cm za kućna ložišta poput šporeta na drva ili peći za grejanje, odnosno 20h20 cm za kamine i centralno grejanje. Kada je otvor prevelik javlja se kovitlac i povraćaj dima. Nedovoljan otvor otežava transport dimnih gasova, a time i sagorevanje. Usled toga može da dođe i do dimljenja u prostoriji. Ukoliko želite da priključite kamin na postojeći dimnjak u kući ili stanu najbolje je da prethodno konsultujete stručnjaka. Model kamina, odnosno njegova snaga i veličina svetlog otvora treba da odgovaraju dimnjaku. Otvor ložišta ne bi trebalo da je više nego sedam puta veći od preseka dimnjačke vertikale.

Izbegavati promenu pravca

Ukoliko je dimnjak loše izveden ili održavan, ložište neće funkcionisati kako treba. Loš dimnjak može prouzrokovati požar i ozbiljne posledice po zdravlje i po džep. Koliko god je moguće treba izbegavati promenu pravca. Najbolje je da je dimnjak celom visinom vertikalan. Ukoliko se mora izvesti skretanje, ono ne sme biti veće od 30 stepeni.

Termička izolacija

Pri gradnji dimnjaka treba izbegavati suvišno hlađenje dimnjaka. Temperaturna razlika spoljašnjeg vazduha i sagorelih gasova obezbeđuje cirkulaciju vazduha. Ukoliko se stvori mogućnost propuštanja vazduha, na primer kroz oštećenja na dimnjačkoj vertikali, loše zatvorene otvore na peći i dimnjaku, nepravilno postavljene spojeve i čunkove i slično, svež vazduh koji ulazi rashlađuje tople gasove koji su produkt sagorevanja. Time se smanjuje neophodna promaja. Iz istog razloga dimnjak treba termički izolovati ukoliko se ugrađuje u spoljašnje zidove.

Isti unutrašnji presek

Pravilno izveden dimnjak ima nepromenjen unutrašnji presek celom visinom. Treba voditi računa da se on ne promeni nekim nosačem, čunkom, pokrivačem, tj. kapom dimnjaka ili, jednostavno, nepažljivim zidanjem. Unutrašnji zidovi dimnjaka treba da budu u najvećoj mogućoj meri glatki, da bi pružali manji otpor.

Dimnjačke kape

Dimnjačke kape potpomažu vučnu silu u dimnjaku i sprečavaju da se dim vraća kada je vetar jak ili položaj dimnjaka u odnosu na sleme nepovoljan. Neki pokrivači koji služe kao zaštita od kiše mogu da stvaraju vihore koji negativno utiču na promaju u dimnjaku. Zato treba biti oprezan pri izboru. Oblik omotača zarubljene kupe je najefikasniji jer kao levak odvodi dim iz dimnjaka. Jedan od tradicionalnih načina zaštite od kiše je blago zakošenje dimnjaka kroz tavanski prostor. Tada voda pada na zid dimnjaka i odatle brzo isparava. Dimnjačke kape i završeci dimnjaka mogu biti veoma dekorativni.

Skladna celina

Dimnjak, kao istaknuta vertikala, vodi pogled nagore i nadole. Može se izvesti da na donjem kraju bude širi i da se nagore sužava. Tako se stvara jaka vizuelna veza sa tlom i uzdizanje ka slobodnom kraju. Takvo rešenje odiše stabilnošću i spokojem, primerenim arhitekturi porodične kuće. Dimnjak se može istaći i drugačijom obradom ili bojom od ostatka objekta. Dobro je da se u tom slučaju taj motiv još negde ponovi, na primer dimnjak i postament kuće od kamena, da bi celina bila skladna.

Vitak, visok, elegantan

Na svakom dečjem crtežu kuće pojavljuje se dimnjak i dim koji iz njega izlazi. To je arhetipska slika koja nam je svima urezana u svesti. Ognjište je duša kuće, a dimnjak je njegov deo koji se sagledava izdaleka. Često je on najupečatljiviji element objekta i nosi karakter čitave kuće. Ističe se vitkošću i elegancijom, visinom. Stvar je veštine i stila arhitekte na koji će način da ga oblikuje i koje će mesto da mu dodeli u odnosu na celinu kuće. Mesto jednog arhitektonskog elementa utiče na okolne elemente i njihovo sagledavanje. Konačan efekat je uvek zbir ovih međusobnih uticaja.

Jelena Anđelković-Popadić, dipl. inž. arh.

[objavljeno: 12.12.2006.]

Nastavak na Politika...