Izvor: Blic, 24.Avg.2010, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diklić: Želim da sviram bubnjeve u „Stonsima“
Da nisam glumac, bio bih bubnjar. Ali bubnjar „Rolingstonsa“! Još nije kasno, samo čekam da se prehladi Čarli Vots pa da sednem za njegove bubnjeve - kroz smeh priča Bogdan Diklić, čija je monografija „Iz snova u život“ upravo objavljena, a završen je i istoimeni dokumentarni film o slavnom glumcu u kom je prve glumačke korake napravila njegova devetogodišnja ćerka Sofija.
Upravo njena želja jeste da bar jednom uživo vidi i čuje kako njen tata lupa bubnjeve.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Lupam ja i bez bubnjeva! - dobacuje joj Bogdan, a Sofija nam objašnjava:
- Dok je svirao u „Kuguarsima", ja se još nisam ni rodila, tako da sam o tati bubnjaru samo slušala od drugih, nikada ga nisam videla da svira, a velika mi je želja jer svi kažu da je odličan - priča nam Sofija Diklić. A zatim se odlučnim glasom obraća ocu: - Mislim da je krajnje vreme da ponovo počneš da sviraš!
- Hoću, evo od petka - obećava joj Diklić.
Šarmantnoj Sofiji, tatinoj mezimici, nemoguće je reći ne, pogotovo što je nedavno obradovala roditelje odličnim uspehom u školi.
- Drugi razred je završila sa svim peticama. Đačku knjižicu je donela kući baš toga dana kada je sniman dokumentarni film o Bogdanu, pa je i te njene petice zabeležila kamera - ponosno priča Sofijina mama Dijana Diklić, Bogdanova supruga.
A da li je ćerka nasledila očev talenat, pitamo.
- Sofija je odlična glumica i talentovanija je od mene. Ja sam samo velikom upornošću dogurao dovde, njoj bi to mnogo lakše išlo. Ipak, ne bih joj preporučio da se bavi ovim poslom. Danas je to mnogo teže, prvenstveno zbog brzine kojom se živi i radi, a koja ne dopušta neophodan kvalitet i studioznost. Teže je danas... ili sam ja star i džangrizav pa mi samo tako izgleda.
- Ali ja i ne želim da budem glumica već veterinar - otkriva Sofija i razrešava tatinu dilemu.
Diklić smatra da su njegovom uspehu doprineli i partneri sa kojima je igrao. (Tu, na nekoliko metara, nalazi se i Mira Banjac, pa se Bogdan priseća rada sa njom.)
- Evo, Mira mi je na filmu bila i majka...
- Šta majka! Bila sam ti i devojka! Prvi i poslednji filmski poljubac imao si sa mnom - uzvraća glumica.
- Za taj poljubac zna čak i moja žena. I nema ništa protiv. Čak pije kafu sa Mirom.
Dijana Diklić potvrđuje Bogdanovu priču, a Sofija zvonkim smehom odgovara na tatine šale. A mi napuštamo veselo društvo ubeđeni u to da je dobro što Diklić nije postao profesionalni bubnjar - ili „golmančić u nižerazrednom klubu", što je, kako kaže, bila alternativa - jer bi u tom slučaju pozorište i kinematografija bili siromašniji za niz maestralno odigranih uloga.
.jpg)
