Izvor: Blic, 30.Mar.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijetna vlakna umesto šećera
Dijetna vlakna umesto šećera
U potpornom tkivu biljaka nalaze se složeni ugljeni hidrati (celuloza, hemiceluloza, pektin) koji se u organima za varenje, zbog nedostatka odgovarajućih enzima za preradu ovih složenih šećera, ne razlažu na prostije sastojke. To su dijetna vlakna, trenutno najcitiraniji sastojak ishrane u radovima svetskih stručnjaka za dijabetes. Dijetna vlakna nemaju energetsku vrednost, ali su sastavni deo namirnica koje su u svakodnevnoj upotrebi (povrće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << voće, hleb...) i imaju svoje mesto u ishrani čoveka zbog svog učinka na organizam. Ako se unosi dovoljno namirnica bogatih dijetnim vlaknima, ona doprinose normalnom radu creva i uspostavljanju redovne stolice (pražnjenje creva), imaju uticaja na pad šećera i masti u krvi (usporavaju njihovo upijanje - apsorpciju), a utiču i na unos ukupnih hranljivih materija u toku obroka, nabraja dr Georgina Pudar, predsednica Udruženja za edukaciju dijabetičara Srbije i Crne Gore.
Hrana bogata dijetnim vlaknima (DV) zahteva duže žvakanje, što izaziva povećanu sekreciju pljuvačke i želudačnog soka. Pošto hrana bogata DV povećava zapreminu i sadržaj želuca, ranije se javlja osećaj sitosti i odlaže se potreba za unošenjem narednog obroka.
Dijetna vlakna u kontaktu s vodom bubre u crevima i stvaraju 'mrežu' u kojoj se zadržavaju belančevine, masti i šećeri. Taj proces smanjuje i odlaže njihovo upijanje (apsorpciju) u crevima, pa samim tim povećava iskorišćenost te hrane. Bubrenjem dijetna vlakna povećavaju zapreminu crevnog sadržaja, te ubrzavaju rad creva (peristaltiku creva) i njihovo pražnjenje. Zbog toga su ona posebno korisna u predohrani i lečenju zatvora.
Uz to, ubrzani prolazak hrane kroz creva smanjuje kontakt crevne sluzokože sa različitim toksičnim i kancerogenim materijama, koje nastaju u procesu razlaganja hrane. Otud osobe koje uzimaju dovoljne količine DV ređe obolevaju od raka debelog creva.
Zbog toga se hrana bogata dijetnim vlaknima preporučuje u svakodnevnoj ishrani ne samo dijabetičarima i gojaznima već i zdravima. Savremena ishrana zdravih osoba postaje iz godine u godinu sve gora. Sadrži sve više rafiniranih šećera (slatkiši, kolači, beli hleb itd.) a sve te namirnice nemaju veliku zasićujuću moć. One se vrlo brzo apsorbuju u crevima, pa čovek postaje sit tek kad unese znatne količine tih namirnica.
Hrana bogata dijetnim vlaknima smanjuje ne samo ukupan unos rafiniranih šećera, već i apsorpciju i iskorišćavanje tih 'loših' namirnica. Preporučuje se da dnevni unos dijetnih vlakana bude oko 40 grama (20–60 g), što se može obezbediti unosom dovoljnih količina zelenog povrća i voća (salate, lisnato povrće, kupus, kelj, karfiol, zeljaste biljke, spanać, blitva, zelje, crni hleb, mekinje, jabuke i dr.).
- Pošto dijetnih vlakana ima u različitim količinama u namirnicama koje se koriste u ishrani, tabela u prilogu će vam pomoći da bolje isplanirate dnevni jelovnik - savetuje prof. dr Georgina Pudar.
