Izvor: RTS, 29.Mar.2013, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijaspora oživela selo
Selo Ravanica kod Kraljeva je jedino selo u kraljevačkom kraju u kom se, u poslednjoj deceniji, beleži povećanje broja stanovnika. Osamdesetih godina prošlog veka iz Ravanice je na rad u inostranstvo, otišlo gotovo polovina njenih meštana. Trenutno, ovo selo broji oko 850 meštana, među kojima je veliki broj mladih.
Iako je osamdesetih godina prošlog veka, iz Ravanice kod Kraljeva, na rad u inostranstvu, pretežno u Švajcarsku, Austriju i Nemačku otišla gotovo polovina meštana, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << to je jedino selo u kraljevačkom kraju u kom se, u poslednjoj deceniji, beleži povećanje broja stanovnika.
Trenutno, ovo selo podno Gledičkih planina i brda Samar broji oko 850 meštana, među kojima je veliki broj mladih. Sredstvima zarađenim u inostranstvu, stvorili su dobre uslove za život.
Siromaštvo koje se prenosilo s generacije na generaciju primoralo je meštane Ravanice, sela udaljenog petnestak kilometara od Kraljeva ka Kragujevcu, da se otisnu na rad u zemlje Zapadne Evrope. Najmasovniji odlasci zabeleženi su od 1970. do 1980. godine kada je otišlo 90 od ukupno 170 porodica, koliko je tih godina, bilo u selu.
Sticajem okolnosti najviše Ravaničana novi posao našlo je u Švajcarskoj.
"Nije bilo lako. Radilo se često i po 16 časova dnevno na dva radna mesta, u dve, često i tri firme. Vredni smo ljudi, brzo smo učili, ovladavali raznim zanatima i poslovima te se i pristojno zarađivalo. Međutim, uvek smo sanjali svoje selo i znali smo da ćemo se jednog dana vratiti i zato smo štedeli i zarađeni novac ulagali u svoje selo", kaže Slobodan Ćosović, predsednik Mesne zajednice u selu, koji je penziju stekao u inostranstvu.
On dodaje da su gradili nove konforne kuće, ekonomske objekte, kupovali zamlju i poljoprivrednu mehanizaciju i time preporodili Ravanicu.
"Poslednjih godina vratilo se dvadesetak porodica, a verujem da će se povratak nastaviti, jer moji zemljaci ovde imaju sve uslove za dobar život", kaže Slobodan.
I ostali povratnici, poput Milića Agatonovića, Živomira i Dragojina Komatovića kažu da je u Ravanici najlepše, ali da nije bilo muke selo, ni izdaleka ne bi bilo jedno od najbogatijih i najlepših, ne samo u kraljevačkom kraju, nego na mnogo širem području.
U selu se s ponosom govori o mladim ljudima kojih je sve više. Neženje u četrdesetim godinama su prava retkost. U Ravanici se mladi žene i udaju i zahvaljujući tome oživela je seoska četvororazredna škola, ali i matična osmogodišnja u susednoj Godačici.
Učiteljica Dušica Panić s ponosom kaže da je u tim školama iz Ravanice više od 50 učenika, što je retkost za brdsko-planinske krajeve kao što je ravanički.
Meštani su složni u svakoj akciji koja je na dobrobit celog sela. Sredstvima Skupštine grada, ali i sopstvenim, u iznosu od desetak hiljada evra i dobrovoljnim radom sagrađen je Dom kulture, koji će u ovoj godini biti u potpunosti završen.
Popravljaju se seoski putevi, planira se izgradnja terena za male sportove da se iz Ravanice više niko ne odseli, jer, kako kažu, mladi su, ipak najveće bogatstvo sela.
.jpg)
