Izvor: Vesti-online.com, 30.Mar.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dijaspora hrani Bosnu i Srbiju

Građani Srbije, ali i Bosne i Hercegovine preživljavaju zahvaljujući darežljivosti dijaspore, a ujedno novac rodbine iz tuđine je jedan od glavnih faktora makroekonomske stabilnosti.

Samo u toku prošle godine građanima Bosne i Hercegovine je iz dijaspore pristiglo dve milijarde dolara (oko 1,5 milijardi evra), dok podaci Svetske banke iz 2011. godine pokazuju da se u Srbiju slilo impozantnih 5,5 milijardi dolara (blizu 4,3 milijarde evra)

Od 2000. godine do kraja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << 2011. godine po osnovu deviznih doznaka u Srbiju je ušlo više oko 40 milijardi dolara (oko 31,2 milijarde evra).

Ekonomisti ističu da bi za BiH bilo odlično kada bi bar četvrtina od novca koji je stigao u BiH izvana bila upotrebljena u investicije. Međutim, iako ne postoje precizni podaci, taj novac uglavnom ide u ličnu potrošnju, a strani investitori se sve manje odlučuju na ulaganje u BiH, s obzirom na sve negativnije izveštaje o stepenu korupcije kao i netransparentnosti u procesima javnih nabavki.

Tako i žitelji Srbije i BiH zahvaljujući dijaspori žive ipak malo bolje nego što to govore zvanične statistike. Uprkos krizi, naši ljudi koji pečalbare širom sveta prethodnih godina nisu podbacili, ali teško da takvo stanje može biti održivo na duži rok...

Jer iako su sume koje šalje dijaspora fascinantne, ipak se u 2012. godini beleži pad doznaka što se objašnjava ekonomskom krizom i padom životnog standarda naših zemljaka u inostranstvu. Pomenute dve milijarde su stigle u BiH legalnim tokovima, preko banaka, a niko ne može ni da nasluti koliko novca stiže raznim drugim kanalima, lično, ili preko posrednika.

- Ono što može biti pogubno za građane BiH jeste to što će taj novac jednom nestati. Ti ljudi praktično izdržavaju dobar deo stanovništva. To je ono što se mi često pitamo kako preživljavamo. Šalje se da bi se preživelo. To su sve pojedinačne doznake. To pokazuje kakva smo mi država - kaže ekonomista Svetlana Cenić.

Ekonomista Danijel Cvjetićanin kaže da je smanjenje doznaka iz dijaspore minimalno i "na nivou statističke greške", kao i da je rezultat velike ekonomske krize koja je zahvatila i zemlje u kojima naši ljudi žive i rade. Suma novca koji šalje naša dijaspora je i dalje impozantna i Srbiji beskrajno mnogo znači.

Državni funkcioneri se utrkuju, kaže dr Cvjetićanin, da objave koliko naša dijaspora šalje i kite se tuđim perjem.

Mnogi građani BiH ne bi mogli da prežive bez pomoći rodbine i prijatelja iz inostranstva. Bojan iz Banjaluke kaže da mu ujak iz Francuske šalje redovnu mesečnu "tranšu" od koje sebi plaća školarinu i knjige za fakultet.

- Retko, gotovo nikad taj novac ne stiže preko banke. Uglavnom, ujak to donese lično ili pošalje po prijatelju ili vozaču autobusa. Da nema tih prihoda, davno bih napustio fakultet, jer samo jedan roditelj mi je zaposlen, a imam i brata koji takođe studira - kaže Bojan.

Popisa u BiH još uvek nema, ali procenjuje se da oko 1,4 miliona ljudi iz ove zemlje živi u inostranstvu. BiH nema ni ministarstvo za dijasporu, a vodi se polemika i o tome šta se podrazumeva pod dijasporom jer zagovornici jedne teorije tvrde da se u kategoriju dijaspora nikako ne mogu svrstati oni građani koji su, silom, zbog rata, napustili svoja ognjišta.

Prema tom mišljenju, "dijasporci" su samo oni građani koji su u inostranstvo otišli od šezdesetih pa sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka.

Nastavak na Vesti-online.com...