Izvor: Press, 10.Maj.2016, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijaspora hrani 800.000 ljudi
Oko 11 odsto građana Srbije dobija novac od rodbine iz inostranstva - ukupno oko četiri milijarde evra godišnje, pokazalo je poslednje istraživanje CESID-a
Srpska dijaspora, koja preko doznaka šalje novac svojim najbližim, hrani čak 800.000 građana u Srbiji, pokazalo je istraživanje CESID-a, do čijih rezultata je došao Press nedelje. Istraživanje je pokazalo da 23 odsto građana Srbije ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << bar jednog člana najbliže porodice u inostranstvu, a 11 odsto se izjasnilo da ima povremene ili redovne prihode od inostranih doznaka, što je nešto preko 800 hiljada ljudi.
Ministar za dijasporu Srđan Srećković smatra da je značaj srpske dijaspore kod nas dugo bio zanemarivan, iako inostrane doznake u Srbiji poslednjih godina iznose i do 15 odsto nacionalnog BDP-a. On kaže da oko pet miliona Srba u rasejanju godišnje u domovinu pošalje 5,5 milijardi dolara, odnosno oko 4,2 milijarde evra, što znači da građanin koga izdržava rodbina iz inostranstva prosečno dobija godišnje nešto preko 5.000, odnosno 420 evra mesečno, što je značajno više od prosečne plate u Srbiji.
Odliv od desetak miliona evra
- Realan broj građana koje pomaže dijaspora verovatno je značajno veći od osamsto hiljada, pošto ljudi, kada se susretnu sa pitanjem u istraživanjima da li ih pomaže neko iz inostranstva, zaziru da to priznaju kako ne bi ispalo da ih neko izdržava. Sigurno je da je reč o ogromnom novcu. U 2009. godini je to bilo 5,5 milijardi dolara, a ove godine sigurno neće biti manje. Ne treba zanemariti da je to novac koji se direktno unosi u potrošnju. Pogotovo je značajno što se radi o deviznom prilivu, čime se kurs dinara brani da ne dođe do još većih padova - kaže Srećković.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da se često preuveličava iznos doznaka srpske dijaspore, ali da i najnegativnije procene govore da doznake spasavaju skoro milion ljudi od gladi.
- Ne postoji tačna metoda da se izračunaju sve doznake. Na osnovu podataka iz deset meseci ove godine, možemo da dođemo do procene da direktne doznake iznose oko 2,5 milijarde evra. Uz to imamo i dodatni priliv u vidu inostranih penzija, što se meri stotinama miliona evra. Postoje i dodatni prihodi na osnovu poklona i nasledstva iz inostranstva. Suma od 2,5 milijardi evra je ozbiljan novac. Da nema tog priliva, mi bismo teoretski živeli desetak odsto lošije. To praktično znači da nema doznaka iz inostranstva, država bi morala svake godine da proda jedan „Telekom" kako bi održala ovakav standard sa 320 evra plate i 170 evra prosečne penzije. To je značajna ekonomska prednost Srbije u odnosu na druge zemlje, jer Srbija imao oko tri puta veći priliv od doznaka nego Hrvatska i Bugarska. S druge strane, postoji veliki disbalans priliva doznake u odnosu na novac koji se kroz doznake šalje iz Srbije. Građani Srbije šalju novac najviše u Bosnu i Crnu Goru, ali to je suma koja je na nivou desetak miliona evra - kaže Nikolić.
Za jednaka prava
Istraživanje CESID-a je pokazalo i da većina građana Srbije (53 odsto) smatra da dijaspora treba da ima više uticaja na dešavanje u Srbiji, a ujedno većina misli da naši građani iz inostranstva treba da imaju potpuno jednaka prava sa onima koji žive u Srbiji.
S druge strane, čak 63,6 odsto ispitanika smatra da država ne čini dovoljno da olakša ulaganja dijaspore u maticu.
Srećković kaže da je najveći problem u odnosima države i dijaspore to što je još teško da se izgradi poverenje koje je potpuno narušeno u vreme režima koji je vladao u zemlji od 1945. do 2000. godine.
- Građani su dobro uočili da država još treba da učini u otvaranju prema dijaspori, da se u zemlji do kraja spozna kolika može da bude prednost ovako rasprostranjene dijaspore. U Srbiji se na dijasporu dugo gledalo kao na protivnika ideološkog sistema, zbog čega je država činila sve što može da je razbije koliko god je to moguće. Ljudi polako počinju da vraćaju poverenje u institucije Srbije, a kod građana u matici raste poverenje u dijasporu - kaže Srećković.
.jpg)
