Izvor: B92, 07.Mar.2010, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Digitronom do preživljavanja
Beograd -- U glavi imam kalkulator - kaže Mirjana Jovanović, koja je već tri godine na birou rada, a sa mužem i dva sina živi od jedne plate, pišu "Novosti".
Nesrazmera između plata i cena je takva, žali se ona, da jednostavno mora da se štedi u samoposluzi. A da bi se "uklopila" stalno kalkuliše: šta je jeftinije, gde kupiti, čega se odreći. Jovanovićeva se sa svojom porodicom potpuno uklapa u profil prosečnosti, po primanjima i rashodima.
A taj prosek >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je, kako kaže statistika iz januara, plata od jedva 30.000 dinara. Odnosno, plata koja je u startu za oko pet hiljada dinara manja čak i od troškova iz zvanične prosečne potrošačke korpe.
Ljudi su zato prinuđeni da štede na svemu, pa i na hrani, a to je i najveći izdatak u domaćinstvu na koji, i po statistici, zajedno sa pićem, ode 42 odsto plate.
U pokretu potrošača Srbije imaju, međutim, računicu koja se razlikuje od statističara.
"Izdaci za hranu i bezalkoholna pića u potrošačkoj korpi u Srbiji iznose i do 60 odsto, što je ubedljivo najveća stavka u kućnom budžetu", kažu u Pokretu potrošača Srbije. - U razvijenijim zemljama na ove troškove odlazi između 10 i 20 odsto plate. Redosled troškova naših domaćinstava je potom ovakav: stanovanje, struja, voda, prevoz.
Zbog manjih primanja, većina građana odrekla se južnog voća i kupuju mahom jabuke, jer njihov džep to može da podmiri. Manje se pazare grickalice, namazi, voćni sokovi, slatkiši.
"U prodajnim objektima "Jabuke", ali i naših SOS marketa, potrošači pazare samo što im je neohodno, prate šta je na akciji", kaže Milena Radulović, direktor marketinga "Jabuke". "Kriza je očigledna, kupovna moć opada. Pazari u trgovinama najbolji su pokazatelji da je sve više nezaposlenih, a da i oni koji rade, primaju sve manje plate", kaže ona.
I u Pokretu potrošača, i trgovci, a i obični kupci se slažu: kupuje se na akcijama u megamarketima, u korpu se stavljaju namirnice manje poznatih robnih marki, jer se tako uštedi.
U startu smo samo za "pokriće" osnovnih mesečnih namirnica već u minusu. Da bi domaćinstvo normalno živelo, prema trenutnim troškovima, neophodna je bar još jedna plata, reći će svaka domaćica.
Ali, ekonomisti kažu i mnogo više. Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, ističe da su za normalno funkcionisanje domaćinstva potrebna bar tri srpska proseka, nešto manje od oko 1.000 evra mesečno.
Slabljenje dinara i drastično povećanje cena pod kontrolom države nepovoljno utiču na životni standard građana. Zato, ekonomski analitičari predviđaju da će ove godine kupovna moć stanovništva opasti za oko osam odsto u odnosu na 2009.
Prosečna plata u Srbiji i pre najavljenog talasa poskupljenja bila je dovoljna samo za preživljavanje. Usled očekivanog daljeg pada kupovne moći, građani će, prema rečima Saše Đogovića, u ovoj godini imati samo za najneophodnije lične potrebe.
"Pažnja će biti okrenuta egzistencijalnim potrebama, najpre, kupovini hrane, i to one osnovne, kao što su hleb, ulje, brašno, mleko, testenine" , smatra Đogović. - Namirnice, poput mesa, manje će biti u potrošačkoj korpi. Trajna potrošna dobra - nameštaj, bela tehnika manje će se kupovati".
Računica pokazuje da samo za plaćanje računa i mesečne režije ode bezmalo pola prosečne zarade. „Infostan", u proseku, iznosi oko 8.000 dinara za stan od 60 kvadrata. Tome treba dodati izdatke za struju, telefon, kablovsku.
Polovina ostaje za sve druge potrebe - hranu, odeću, obuću, lečenje, kupovinu školskog pribora, knjiga, sport, odlaske u pozorište... a u ovom redosledu zna se šta ima prvenstvo.
U kriznim vremenima kupci su posebno osetljivi na rast cena. Građani, čija je kupovna moć u padu, sve više se okreću jeftinijim proizvodima. Zato je poslednjih meseci, svaki drugi potrošač posegnuo za nekim od jeftinijih prehrambenih artikala.
Reč je o takozvanim privatnim trgovačkim markama, gde se po nižim cenama, u proseku za trećinu, nudi ulje, šećer, brašno, ali i jogurt, pavlaka, tunjevina, kafa.
