Izvor: RTS, 06.Maj.2014, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Digitalizacija čuvar kolektivnog pamćenja
Globalizacija otvara mogućnosti za nove vidove komunikacije, ali nosi i opasnost od izjednačavanja, brisanja razlika i potiskivanja svega onog što nas čini posebnim, ocenio u UN ministar kulture Ivan Tasovac.
Učestvujući u tematskoj debati o kulturi i održivom razvoju posle 2015. godine, Tasovac je izrazio zadovoljstvo što je kultura prepoznata kao pokretač, glasnogovornik, zaštitnik i putokaz ekonomskog, društvenog i ekološkog principa održivog razvoja, javlja Fonet.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
"Globalizacija otvara mogućnosti za nove vidove komunikacije, saradnje i razmene, ali sa sobom nosi i opasnost od izjednačavanja, brisanja razlika i potiskivanja svega onog što nas čini samostalnim, posebnim i drugačijim", ocenio je Tasovac.
Naše vreme je vreme krize, ali i vreme ubrzane tehnološke revolucije koja dramatično menja svet oko nas, napomenuo je Tasovac u debati koju su UN organizovale u saradnji sa UNESKO.
"I dok, s jedne strane, internet i novi mediji stvaraju neophodnu osnovu za razvoj globalnog informacionog društva i društva znanja, u kome caruju ideje i u kome se cene originalnost i kreativnost, ekonomska globalizacija istovremeno predstavlja realnu opasnost za kulturnu raznolikost širom sveta", ukazao je Tasovac.
Zakoni globalnog tržišta nameću svoje kulturne modele i svoje parametre razvoja, objasnio je Tasovac, napominjući da za tržište nisu bitni ni tradicija, ni identitet, ni različiti pogledi na svet.
"Ja i dalje čvrsto verujem da je kultura ta jedinstvena konstanta koja i pojedince i čitave zajednice osnažuje, menja i čini sposobnim, ne samo da razumeju jedni druge, nego i da uživaju u složenoj raznolikosti ljudskog stvaralačkog izraza", naglasio je Tasovac.
Odgovorna kulturna politika obaveza svih
Kako se kultura, tehnologija i društvo, međutim, ne mogu razvijati bez međusobnog prožimanja, Tasovac smatra da je digitalizacija lokalne, nacionalne i svetske kulturne baštine neophodan preduslov za očuvanje, ali i dalji aktivni razvoj kulture u 21. veku.
Pod digitalizacijom ne podrazumeva samo čin pohranjivanja i arhiviranja, nego pre svega proces stvaranja okvira za neprekidni pristup, korišćenje, međusobno povezivanje, istraživanje i kreativnu transformaciju materijalnog i nematerijalnog nasleđa u elektronskom obliku.
Digitalizacija je zato istovremeno usmerena i na prošlost i na budućnost, istakao je Tasovac, ona je i čuvar kolektivnog pamćenja i garant sveopšteg tehnološkog razvoja.
On, takođe, čvrsto veruje da je odgovorna kulturna politika obaveza svih, po celoj vertikali društvene podele, od međunarodnih organizacija i vlada, preko lokalnih nivoa uprave, institucija kulture i civilnog društva, do pojedinca, građanina, čije učešće u kulturnom životu konačno utemeljuje razloge za afirmaciju kulture.
Prema njegovim rečima, proces decentralizacije je uslov bez koga se ne može napraviti napredak u pristupu i donošenju praktičnih rešenja.
Jačanje odgovornosti lokalne uprave osnažuje lokalne zajednice, čije delovanje, kako je rekao Tasovac, obezbeđuje kulturni razvoj, uz toleranciju i poštovanje ljudskih prava.
"Na nama je da se, postavljanjem kulture u središte svih planova za održivi razvoj i integrisanim pristupom osmišljavanju kulturnih politika, izborimo za društvo koje duboko poštuje i aktivno promoviše sve aspekte ljudske kreativnosti i različitosti", zaključio je Tasovac.
