Izvor: Blic, 03.Nov.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dežurni optimista
Optimizam nije loša taktika u vođenju politike. Pod uslovom da se srkne i kusa makar nešto od obećanog meda i mleka. U toj disciplini prednjači Božidar Đelić, ministar sa širokim portfeljom i ovlašćenjima, pa bi svim tim titulama lako mogao da pridoda i funkciju „dežurnog optimiste”.
Još javnošću odjekuje njegovo proviđenje da će Srbija da profitira od ekonomske krize svetskih razmera. Ovo, da prostite, liči na ono izborno obećanje radikala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da će se hleb prodavati za tri dinara, a nekima liči na onu čuvenu izjavu gazda Jezde, legendarnog predsedničkog kandidata Jezdimira Vasiljevića, koji je tvrdio da će, ukoliko bude izabran, „cene biti niže za više od sto odsto”.
Rekao bi čovek da je Božidar Đelić u permanentnoj izbornoj kampanji kada se, po lošoj inerciji, političarima praštaju olaka obećanja, jer se ovde nepristojno izjednačava politička veština s veštinom obmanjivanja.
Još da nam Đelić iznese tu čarobnu formulu o profitu usred svetskog gubitka para i smanjivanja privrednih aktivnosti, pogotovo investicija, pa da ga odmah kandidujemo za Nobelovu nagradu.
Sada nam je Đelić po povratku iz Brisela saopštio da će godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu evropskih integracija biti u suštini „pozitivan za našu zemlju”, pa je Đelić, pozivajući se na razgovor s potpredsednikom Evropske komisije Žakom Baroom, hrabro ustvrdio da su već dogodine mogućne dve stvari: status kandidata i stavljanje na takozvani beli šengen.
Ovaj najnoviji talas optimizma stigao je posle sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Istambulu, gde je, kao što čitalac pretpostavlja, glavna tema bila velika ekonomska kriza koju smo mi, barem po Đeliću, već prevladali.
Ozbiljni evropski izvori upozoravaju, međutim, da u EU slabi entuzijazam oko bilo kakvih formi proširivanja, prvenstveno zbog svetske finansijske krize praćene problemima oko usvajanja Lisabonskog ugovora, novog temeljnog dokumenta Unije.
Svetska ekonomska kriza donosi sasvim novu realnost i pitanje je koliko je Srbija prilagođena toj realnosti. Ona, kriza, služi i nama kao dobar izgovor za odustajanje od raznih, inače nerealnih izbornih obećanja, pa su vlasti već digle ruke od povećanja penzija do nivoa od 70 odsto od plate. A odustaće se i od mnogo čega drugog.
S druge strane, godišnji izveštaj EU o stanju stvari u Srbiji neće biti bitno različit od prošlogodišnjeg, osim što u njemu neće biti imena Radovana Karadžića. Malo je verovatno da će taj izveštaj otvoriti vrata za srpsku kandidaturu, bez ispunjavanja čitavog niza uslova koji su javnosti, a valjda i ministrima, dobro poznati.
U formalnom smislu, izveštaj će verovatno biti uravnotežen, pisan biranim rečima, kao oblik podrške demokratskoj vladi u Srbiji, ali sigurno nije takav da bi čovek bio optimistički raspoložen u pogledu mogućnosti da se preko noći ubrza put Srbije ka EU.
Kada bih preterivao, mogao bih ovako da zaključim: politički se ništa bitno nije promenilo, tu smo na pozitivnoj nuli; ekonomski, i Evropa i Srbija su u minusu; jedino je Đelićev optimizam u porastu.
