Izvor: Blic, 03.Okt.2013, 13:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Devizna štednja porasla 5,6 odsto, a dinarska 32,6 odsto

Devizna štednja u Srbije u proteklih godinu dana je povećana za 5,6 odsto ili za 470 miliona evra, dok je dinarska imala rast od 32,6 odsto, odnosno za više od 5,8 milijardi dinara, saopštila je danas Narodna banka Srbije (NBS).

Centralna banka je ocenila da banke "danas vode daleko odgovorniju politiku kamatnih stopa, s većom odgovornošću prema sopstvenoj i stabilnosti finansijskog sistema".

- Postepeno smanjenje kamatnih stopa na štedne uloge, što je tendencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama regiona, svakako ne daje osnova za tvrdnju da štednja više nije isplativa, što je teza koja se u poslednje vreme pokušava plasirati u javnosti - piše u saopštenju NBS.

Dodaje se da su prihodi od kamata na štednju možda manje profitabilni, ali je zato sigurnost isplate važniji motiv koji opredeljuje građane da štede u bankama.

Prema proceni NBS, građani u Srbiji pretežno ne polažu štednju u banke koje nude visoke kamatne stope, već u one čijim su uslugama i proizvodima najzadovoljniji.

- Štednja stranih fizičkih lica dostigla je blizu 300 miliona evra, što potvrđuje da je štednja u Srbiji i dalje isplativa i sigurna - istakla je NBS.

Analiza NBS je pokazala da je i dalje, u uslovima stabilnog deviznog kursa, isplativija štednja u dinarima koja, pored viših kamatnih stopa, nije "opterećena" porezom na prihod od kamate, poput devizne štednje.

Tako, na primer, ako je klijent banke 1. septembra 2012. godine oročio 100.000 dinara na dvanaest meseci po kamatnoj stopi od 10,2 odsto (koliko je tada u proseku iznosila stopa na dinarsku štednju oročenu na taj period), posle godinu dana štednje njegov ulog bi bio viši za 10.180 dinara i iznosio bi 110.180 dinara.

Štediša koji je u istom periodu položio 100.000 dinara u evrima (844 evra), po kamatnoj stopi od 4,1 odsto, po isteku perioda oročenja i odbitku poreza dobio bi 100.116 dinara (874 evra) ili 10.064 dinara (88 evra) manje od štediše koji je štedeo u dinarima.

- Pad kamatnih stopa na štednju i ostale izvore sredstava banaka predstavlja i jedan od preduslova za pad kamatnih stopa na kredite, mada svakako nije jedini - istakla je NBS i navela da je od početka godine kod indeksiranih novoodobrenih kredita privredi kamatna stopa u proseku smanjena za oko dva odsto.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...