Izvor: Politika, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devize na berzu
Dr Dijana Dragutinović, viceguverner Narodne banke, osporila je postojanje kartelskog ponašanja banaka, a ako ih primeti najavila je zaustavljanje takvog ponašanja. Karteli su ugovori ili dogovori učesnika na nekom tržištu, koji zamenjuju funkciju slobodnog tržišta u određivanju cene. U ovom slučaju, to bi bilo da devizni kurs određuju banke, umesto da kurs određuje ukupna ponuda i tražnja deviza.
Na naše devizno tržište imaju pristup samo banke. Na njemu jedino one kupuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i prodaju devize. U poslednje vreme sve češće se pojavljuju i preterane marže u menjačkim poslovima i preko pet odsto od kursa, a i čudna su neka pomeranja kursa. Viceguvernerkanačelno pravda šarenilo između kupovnog i prodajnog kursa deviza, jer će, kaže, uvek postojati razlike u cenama za iste proizvode kod različitih ekonomskih subjekata. Teši nas da će preterana razlika između kupovnog i prodajnog kursa odvesti klijente ka onima koji nude povoljnije, jer navodno građani mogu da izaberu gde će trgovati i s kim. Ali sa devizama nije tako. Građani kod nas nemaju prilaz deviznom tržištu. Oni i kupuju i prodaju najčešće novčanice i za to su im na raspolaganju menjačnice i banke. Na oba mesta prodajni kurs određuje se ispod, a kupovni iznad zvaničnog srednjeg kursa. Pri tome u većem razmicanju kupovnog od prodajnog kursa, dakle u preterivanju sa deviznom maržom prednjače banke ispred malih menjača. Mali menjači nemaju kapital za špekulisanje, treba im što veći promet, jer od toga žive.
Devize u inostranstvu zarađuju, i inostranstvu plaćaju najviše privredni subjekti, manje banke i najmanje građani. Ali ni građani ni privreda ne učestvuju u trgovini devizama. Izvozniku propis, pod pretnjom kaznom, zabranjuje prenos deviza uvozniku. Taj posao je monopol banaka. Tek kad se obave po zvaničnom kursu sve transakcije unutar banke, ona viškovemože da proda. Tada na red dolazi međubankarsko devizno tržište, koje je plitko i na kojem samo banke dogovaraju kurs evra. Ponudom ili tražnjom deviza može povremeno da interveniše i NBS. Ona onda na početku sledećeg dana izračunava prosečan kurs evra i proglašava ga zvaničnim, a iz odnosa na drugim tržištima utvrđuje i zvanične srednje kurseve drugih valuta. Guverner NBS određuje i maržu, te se tako na početku svakog dana izračunavaju i objavljuju zvanični kupovni i prodajni kursevi stranih valuta u dinarima. Sa tim kursevima se mora poslovati do sledeće liste kurseva. Menjači imaju pravo da sami još više razmaknu svoje kupovne i prodajne kurseve od zvaničnog srednjeg kursa. Banke, dakle, mogu da se uzdrže od izlaska na takvo „tržište” i tada ostaje zvanični kurs nepromenjen ili se mogu dogovoriti da malim prometom odrede novi zvanični devizni kurs. Imaju kartel.
Kod nas ne postoji slobodna konkurencija u određivanju deviznog kursa. Na našem deviznom tržištu dominantnu ulogu imaju banke, što nije karakteristika slobodnog tržišta. Njihov dogovor o kursu po kome će razmeniti devize postaje zvaničan kurs, što je tipično za kartel. Pitanje je jedino da li je njihov interes da dogovaranjem precenjuju dinar ili evro. Za NBS je jasno da nastoji da podiže vrednost dinara, jer se to uklapa u njen zadatak obuzdavanja inflacije, čak i kad to donosi druge štetne posledice. Istovremeno sistemski je stvoren snažan uticaj NBS na poslovne banke koje ona kontroliše. Dakle, plitko međubankarsko devizno tržište, isključenost sa njega „proizvođača” i „potrošača” deviza i dominantnost banaka, koje dogovaraju kurs, karakteristike su monopola i kartela.
Konkurenciji i povoljnijem i jeftinijem razmenjivanju dinara u devize doprineo bi slobodniji pristup više učesnika na deviznom tržištu. Bila bi opšta korist ako bi izvoznik lakše i jeftinije prenosio devize uvozniku, umesto da se uvećavaju troškovi i efekat preliva iz realnog sektora u bankarski. Direktnim susretanjem više kupaca i prodavaca deviza efikasnije i stabilnije bi se utvrđivao kurs dinara. To bi doprinelo i bržem aktiviranju preostalih deviza u slamaricama, a postiglo bi se zatvaranjem sadašnjeg međubankarskog deviznog tržišta i obavljanjem deviznih transakcija (osim menjačkih poslova), na Beogradskoj berzi. Berza je po svojoj prirodi najbolje mesto za trgovanje standardizovanim artiklima, u čemu prednjači novac. Olakšalo bi se i terminsko trgovanje devizama, što bi ublažavalo rizike.
Konsultant za strana ulaganja
Milan R. Kovačević
[objavljeno: 20/02/2008]
