Izvor: RTS, 17.Nov.2012, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devet đaka, devet kilometara do škole
Grupa osnovaca iz Gornjih Košalja kod Ljubovije u školu udaljenu devet kilometara ide peške. Opasna uska planinska staza kroz kanjon reke Trešnjice put je koji prelaze pre svakog početka nastave.
Devetoro đaka od petog do osmog razreda iz Gornjih Košalja, najudaljenijeg sela Ljubovije, svakodnevno pešači od planine do škole. Osnovcima je potrebno i do dva sata kada idu nizbrdo, a kada se vraćaju, i do tri.
"Meni je baš daleko, živim gore na brdu i moram >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da pešačim sedam kilometara", žali se učenica petog razreda Živana Radojević.
Njena drugarica, učenica šestog razreda Jelena Radojević kaže da je teško i nezgodno, pa se svaki dan plaši da neko ne padne.
"Biće teško na zimu, zato što će biti možda veći sneg, a može se desiti da se neko oklizne, da padne i da se udari", objašnjava učenica petog razreda Bojana Simić.
Na putu do škole, oko đaka su stene, šuma i beloglavi supovi, zaštićena vrsta orla kojoj je ovaj kanjon jedno od tri staništa u Srbiji.
"Skoro svaki dan ih viđamo, baš su veliki i uvek ih ima tu. Čak smo imali priliku da ih vidimo izbliza, kad su se spustili", kaže učenica sedmog razreda Biljana Matić.
Dešava se da sretnu divlje životinje, dožive nezgodu, ali se ne žale.
"Jeste teško, naročito zimi zato što nekad nam roditelji prave put, zato što je ove zime sneg bio veliki dva metra gore i jedva smo išli", kaže učenica šestog razreda Mirjana Panić, a njen drug Darko Matić kaže da su svi složni i da se brinu jedni o drugima.
Devet đaka pešaka iz Gornjih Košalja pola je škole u Gornjoj Trešnjici. Svi su vrlo dobri i odlični đaci. Posle petosatnog pešačenja stignu i da se odmore, ali i nauče.
Nemaju posebnih želja, kažu, već samo da ova zima ne bude kao prošla.
